02 Evolucionisti opovrgavaju evoluciju
Rašireno je mišljenje da svi naučnici veruju u teoriju evolucije i da je ta teorija opšte prihvaćena. To je daleko od istine. Postoje i naučnici koji ne veruju u evoluciju, nego smatraju da pojave u prirodi ukazuju na inteligentnog Stvoritelja. S druge strane, nasuprot raširenom konceptu ove teorije, ne postoji samo jedna usklađena naučna teorija evolucije, nego mnogo suprotstavljenih teorija.
Teoriji evolucije nikada ne nedostaju kritike. Mnoge najoštrije kritike došle su baš od evolucionista. Postoji lista od preko 50 suprotnih terija evolucije. Kad god se ponudi nova teorija, njen autor ukazuje na greške ranijih teorija.
Sam Darvin je u "Poreklu vrsta" posvetio celo poglavlje teškoćama koje je on sam video za svoju verziju ove teorije. Njegova knjiga sadrži preko 800 nagađanja, koja su u suštini potpuno nenaučna. Mnogo puta je upotrebio fraze kao što su "smatramo", "ako pretpostavimo", "možda", "moglo je biti". Ovo nisu izrazi za naučno ustanovljene činjenice. Darvin je priznao da " kada uđemo u detalje, ne možemo da dokažemo da se jedna vrsta promenila". Darvin je verovao u danas opovrgnutu Lamarkovu teoriju koja tvrdi da stečene osobine mogu da se naslede. A ipak, ljudi su prihvatili njegove ideje.
"Pažljivi čitalac naučnih časopisa ne može da ne bude upozoren na sve raširenija govorkanja da je nešto trulo u državi darvinizma." (Niles Eldredge, Nature 22.8.1985, p683). Izrazito pro-evolucionistički časopis Nature, objavio je članak "Razvoj evolucionih teorija" gde konstatuje da je "teorija darvinizma neprikladna da objasni evoluciju u toku ogromnog perioda vremena" (2. nov. 1984., str 386). Isti časopis kaže da "glavno pitanje evoluciji danas ostaje isto kao i u Darvinove dane: da pokaže poreklo i zajedničkog pretka, kako je došlo do neverovatne raznolikosti života?" (20. jul 1988., str. 206).
I pored svih opovrgnutih teorija, evolucionisti i dalje veruju u evoluciju. "Spontane generacije živih organizama su nemoguće, ali mi ipak postojimo, kao rezultat, kako ja verujem, spontane generacije." C. Ponnamperuma "Chemical Studies in the Origin of Life", Space Life Science I, 1968, p64. On uviđa da život ne može da nastane sam po sebi, ali ipak prihvata teoriju evolucije.
"Mi nemamo apsolutni dokaz za teoriju evolucije... i teorija evolucije bi trebalo da bude odbačena ako bi se pojavila bolja ideja." "Veliki deo opšte publike je skeptičan prema darvinizmu. Darvinizam se može na kraju pokazati kao pogrešan". - naučnici Britanskog muzeja (12. mart 1981., str.82) Pošto ovi komentari dolaze od urednika časopisa koji je osnovan da promoviše evoluciju, oni su sigurno značajni.
Molekularni biolog Dr Michael Denton napisao je knjigu "Evolucija - terija u krizi" (Burnet, London, 1985) gde kaže: "Darvinova teorija evolucije nije ni manje ni više nego veliki mit 20-og veka o nastanku svemira." I pored toga, on ostaje evolucionista!
"Teorija evolucije prirodnom selekcijom čini se neodgovarajućom, neuverljivom i definitivno pogrešnom." G. Taylor "Velika misterija evolucije" (1983., str.137) Koncept prirodne selekcije ili "opstanka najsposobnijih" predstavlja nepravilnu tautologiju, zaključivanje: Ko opstaje? Pa, najsposobniji. A ko je najsposobniji? Pa, oni koji opstaju! Poznati astronom Sir J. F. W. Herschel, nazvao je Darvinovu teoriju prirodne selekcije "zakon nagađanja".
"Objašnjavalačke doktrine biološke evolucije ne mogu da izdrže objektivnu, duboku kritiku. One dokazuju da su u sukobu sa realnošću, i da su nemoćne da reše velike probleme." P. P. Grasse, "Evolucija živih organizama" (1977., str.202)
Richard Goldschmidt je 1940. objavio svoju "Epigenetičku evoluciju" gde on sugeriše da se evolucije dogodila serijom velikih koraka unapred. Na primer, iz jajeta dinosaurusa izlegla se primitivna ptica ili na primer, majmun je rodio pračoveka. Ova teorija je poznata kao "Čudovište koje obećava". Mnogi su odbacili ovu nenaučnu ideju. Gde bi pripadnik te potpuno nove vrste našao supružnika? Darvin je predvideo ovu ideju i odbacio je kao suprotnu prirodi, frazom "Natura non saltum" (Priroda ne pravi skokove).
Na predavanju o Darvinu u British Association (sep. 1980.), Dr John Durant, University College, Swansea, rekao je: "Darvinovo evoluciono objašnjenje porekla čoveka pretvorilo se u moderni mit, na štetu nauke i društvenog napretka." (New Scientist, 11 Sep. 1980, p765).
Teorija evolucije se još uvek prepravlja, prilagođava i menja nizom novih verzija, koje nude naučnici koji nisu bili ubeđeni u raniji oblik te teorije. Evolucionisti su sami obrađujući teoriju evolucije pokazali da je to nesigurna pretpostavka. Verovanje da se evolucija dogodila negde, nekada i nekako je vera u nepoznato. Teorija evolucije je dogma u koju ni njeni "sveštenici" više ne veruju, ali je brane zato što joj je jedina alternativa Bog koji je stvorio svet.
Stavovi se menjajuU vreme kada je Alfred Vegener objavio teoriju da su kontinenti bili ranije spojeni u jedan kontinent, ondašnji naučnici su ga ismejali. Ko bi prihvatio ovu teoriju, bio bi isključen iz naučne zajednice. Tada se verovalo da se zemlja u prošlosti sakupljala jer se hladila, a planinski venci su nastali bočnim skupljanjem površinskih slojeva.
Posle Vegenerove smrti, tek kad je postavljena teorija tektonike ploča po kojima navodno klize kontinenti, prihvaćena je Vegenerova ideja razdvajanja kontinenata. Zašto ideja o razdvajanju kontinenata nije odmah prihvaćena? 1) Zvučala je suviše revolucionarno, a ljudi ne žele lako da odbace ono što su ranije verovali, bez obzira koliko to bilo pogrešno; 2) tada nije bilo dovoljno dokaza; 3) tada je tektonika ploča podrazumevala katastrofu (Potop). Tek kada se pronašla teoretska mogućnost da u evoluciji može tako nešto da se dogodi, tek tada je prihvaćena ova ideja.
Isto tako, ko god danas ne veruje u evoluciju, isključuju ga iz naučne zajednice. U vreme kad su naučnici imali podršku vlasti, na primer u nacističkoj Nemačkoj ili Staljinovoj Rusiji, pokazali su istu svirepost ne manju od inkvizitora.
Postoje i evolucionisti i kreacionisti koji u svom razmišljanju ne polaze od naučnih činjenica, nego pokušavaju da za svoje pretpostavke nađu činjenice koje ih potvrđuju. Zato je velik broj naučnih tvrđenja koji je danas odbačen kao pogrešan.
Teoriji evolucije nikada ne nedostaju kritike. Mnoge najoštrije kritike došle su baš od evolucionista. Postoji lista od preko 50 suprotnih terija evolucije. Kad god se ponudi nova teorija, njen autor ukazuje na greške ranijih teorija.
Sam Darvin je u "Poreklu vrsta" posvetio celo poglavlje teškoćama koje je on sam video za svoju verziju ove teorije. Njegova knjiga sadrži preko 800 nagađanja, koja su u suštini potpuno nenaučna. Mnogo puta je upotrebio fraze kao što su "smatramo", "ako pretpostavimo", "možda", "moglo je biti". Ovo nisu izrazi za naučno ustanovljene činjenice. Darvin je priznao da " kada uđemo u detalje, ne možemo da dokažemo da se jedna vrsta promenila". Darvin je verovao u danas opovrgnutu Lamarkovu teoriju koja tvrdi da stečene osobine mogu da se naslede. A ipak, ljudi su prihvatili njegove ideje.
"Pažljivi čitalac naučnih časopisa ne može da ne bude upozoren na sve raširenija govorkanja da je nešto trulo u državi darvinizma." (Niles Eldredge, Nature 22.8.1985, p683). Izrazito pro-evolucionistički časopis Nature, objavio je članak "Razvoj evolucionih teorija" gde konstatuje da je "teorija darvinizma neprikladna da objasni evoluciju u toku ogromnog perioda vremena" (2. nov. 1984., str 386). Isti časopis kaže da "glavno pitanje evoluciji danas ostaje isto kao i u Darvinove dane: da pokaže poreklo i zajedničkog pretka, kako je došlo do neverovatne raznolikosti života?" (20. jul 1988., str. 206).
I pored svih opovrgnutih teorija, evolucionisti i dalje veruju u evoluciju. "Spontane generacije živih organizama su nemoguće, ali mi ipak postojimo, kao rezultat, kako ja verujem, spontane generacije." C. Ponnamperuma "Chemical Studies in the Origin of Life", Space Life Science I, 1968, p64. On uviđa da život ne može da nastane sam po sebi, ali ipak prihvata teoriju evolucije.
"Mi nemamo apsolutni dokaz za teoriju evolucije... i teorija evolucije bi trebalo da bude odbačena ako bi se pojavila bolja ideja." "Veliki deo opšte publike je skeptičan prema darvinizmu. Darvinizam se može na kraju pokazati kao pogrešan". - naučnici Britanskog muzeja (12. mart 1981., str.82) Pošto ovi komentari dolaze od urednika časopisa koji je osnovan da promoviše evoluciju, oni su sigurno značajni.
Molekularni biolog Dr Michael Denton napisao je knjigu "Evolucija - terija u krizi" (Burnet, London, 1985) gde kaže: "Darvinova teorija evolucije nije ni manje ni više nego veliki mit 20-og veka o nastanku svemira." I pored toga, on ostaje evolucionista!
"Teorija evolucije prirodnom selekcijom čini se neodgovarajućom, neuverljivom i definitivno pogrešnom." G. Taylor "Velika misterija evolucije" (1983., str.137) Koncept prirodne selekcije ili "opstanka najsposobnijih" predstavlja nepravilnu tautologiju, zaključivanje: Ko opstaje? Pa, najsposobniji. A ko je najsposobniji? Pa, oni koji opstaju! Poznati astronom Sir J. F. W. Herschel, nazvao je Darvinovu teoriju prirodne selekcije "zakon nagađanja".
"Objašnjavalačke doktrine biološke evolucije ne mogu da izdrže objektivnu, duboku kritiku. One dokazuju da su u sukobu sa realnošću, i da su nemoćne da reše velike probleme." P. P. Grasse, "Evolucija živih organizama" (1977., str.202)
Richard Goldschmidt je 1940. objavio svoju "Epigenetičku evoluciju" gde on sugeriše da se evolucije dogodila serijom velikih koraka unapred. Na primer, iz jajeta dinosaurusa izlegla se primitivna ptica ili na primer, majmun je rodio pračoveka. Ova teorija je poznata kao "Čudovište koje obećava". Mnogi su odbacili ovu nenaučnu ideju. Gde bi pripadnik te potpuno nove vrste našao supružnika? Darvin je predvideo ovu ideju i odbacio je kao suprotnu prirodi, frazom "Natura non saltum" (Priroda ne pravi skokove).
Na predavanju o Darvinu u British Association (sep. 1980.), Dr John Durant, University College, Swansea, rekao je: "Darvinovo evoluciono objašnjenje porekla čoveka pretvorilo se u moderni mit, na štetu nauke i društvenog napretka." (New Scientist, 11 Sep. 1980, p765).
Teorija evolucije se još uvek prepravlja, prilagođava i menja nizom novih verzija, koje nude naučnici koji nisu bili ubeđeni u raniji oblik te teorije. Evolucionisti su sami obrađujući teoriju evolucije pokazali da je to nesigurna pretpostavka. Verovanje da se evolucija dogodila negde, nekada i nekako je vera u nepoznato. Teorija evolucije je dogma u koju ni njeni "sveštenici" više ne veruju, ali je brane zato što joj je jedina alternativa Bog koji je stvorio svet.
Stavovi se menjajuU vreme kada je Alfred Vegener objavio teoriju da su kontinenti bili ranije spojeni u jedan kontinent, ondašnji naučnici su ga ismejali. Ko bi prihvatio ovu teoriju, bio bi isključen iz naučne zajednice. Tada se verovalo da se zemlja u prošlosti sakupljala jer se hladila, a planinski venci su nastali bočnim skupljanjem površinskih slojeva.
Posle Vegenerove smrti, tek kad je postavljena teorija tektonike ploča po kojima navodno klize kontinenti, prihvaćena je Vegenerova ideja razdvajanja kontinenata. Zašto ideja o razdvajanju kontinenata nije odmah prihvaćena? 1) Zvučala je suviše revolucionarno, a ljudi ne žele lako da odbace ono što su ranije verovali, bez obzira koliko to bilo pogrešno; 2) tada nije bilo dovoljno dokaza; 3) tada je tektonika ploča podrazumevala katastrofu (Potop). Tek kada se pronašla teoretska mogućnost da u evoluciji može tako nešto da se dogodi, tek tada je prihvaćena ova ideja.
Isto tako, ko god danas ne veruje u evoluciju, isključuju ga iz naučne zajednice. U vreme kad su naučnici imali podršku vlasti, na primer u nacističkoj Nemačkoj ili Staljinovoj Rusiji, pokazali su istu svirepost ne manju od inkvizitora.
Postoje i evolucionisti i kreacionisti koji u svom razmišljanju ne polaze od naučnih činjenica, nego pokušavaju da za svoje pretpostavke nađu činjenice koje ih potvrđuju. Zato je velik broj naučnih tvrđenja koji je danas odbačen kao pogrešan.