​Čovek sa suvom rukom
(Mt 12.9-21;  Mk 3.1-12; Lk 6.6-11)
I otišavši odande uđe opet u drugu subotu u zbornicu njihovu i učaše.
I gle, onde beše čovek kome desna ruka beše suva. Književnici pak i fariseji motrahu za Njim neće li ga u subotu isceliti da Ga okrive. I zapitaše Ga govoreći: Valja li u subotu lečiti? Da bi Ga okrivili.
A On znaše pomisli njihove. Tada reče čoveku koji imaše suvu ruku: Ustani i stani na sredinu. A on ustade i stade. A Isus reče im (farisejima): Da vas zapitam: Šta valja u subotu činiti, dobro ili zlo? Održati dušu ili pogubiti? Koji je među vama čovek koji ima ovcu jednu pa ako ona u subotu upadne u jamu neće je uzeti i izvaditi? A koliko je čovek pretežniji od ovce? Valja li u subotu dobro činiti ili zlo činiti? Dušu održati, ili pogubiti? A oni su ćutali. Dakle valja u subotu dobro činiti.
I pogledavši na sve njih s gnevom od žalosti što su im onako srca odrvenila, reče čoveku: Pruži ruku svoju. A on učini tako i pruži. I postade ruka zdrava kao i druga.
A oni se svi napuniše bezumlja, i govorahu jedan drugom šta bi učinili Isusu. A fariseji izišavši odmah načiniše o Njemu veće s Irodovcima kako bi Ga pogubili. No Isus doznavši to ukloni se odande.
A Isus ode s učenicima svojim k moru; i mnogi narod iz Galileje pođe za Njim i iz Judeje; i iz Jerusalima i iz Idumeje i ispreko Jordana i od Tira i Sidona mnoštvo veliko čuvši šta On čini dođe k Njemu. I isceli ih sve.
I zapreti im da Ga ne razglašuju: Da se zbude šta je kazao Isaija prorok govoreći: Gle, sluga moj, koga sam izabrao, ljubazni moj, koji je po volji duše moje: metnuću duh svoj na Njega, i sud neznabošcima javiće. Neće se svađati ni vikati, niti će čuti ko po rasputicama glas Njegov. Trsku stučenu neće prelomiti i sveštilo zapaljeno neće ugasiti dok pravda ne održi pobedu. I u ime Njegovo uzdaće se narodi.
I reče učenicima svojim da bude lađa u Njega gotova zbog naroda, da Mu ne dosađuje. Jer mnoge isceli tako da navaljivahu na Njega koji behu nakaženi bolestima da Ga se dotaknu. I duhovi nečisti kad Ga viđahu, pripadahu k Njemu i vikahu govoreći: Ti si Sin Božji. I mnogo im prećaše da Ga ne prokažu.
​MATEJ: 12.9 I otišavši odande dođe u zbornicu njihovu.
12.10 I gle, čovek beše tu s rukom suvom; i zapitaše Ga govoreći: Valja li u subotu lečiti? Da bi Ga okrivili.
12.11 A On reče im: Koji je među vama čovek koji ima ovcu jednu pa ako ona u subotu upadne u jamu neće je uzeti i izvaditi?
12.12 A koliko je čovek pretežniji od ovce? Dakle valja u subotu dobro činiti.
12.13 Tada reče čoveku: Pruži ruku svoju. I pruži. I postade zdrava kao i druga.
12.14 A fariseji izišavši načiniše veće o Njemu kako bi Ga pogubili. No Isus doznavši to ukloni se odande.
12.15 I za Njim idoše ljudi mnogi, i isceli ih sve.
12.16 I zapreti im da Ga ne razglašuju:
12.17 Da se zbude šta je kazao Isaija prorok govoreći:
12.18 Gle, sluga moj, koga sam izabrao, ljubazni moj, koji je po volji duše moje: metnuću duh svoj na Njega, i sud neznabošcima javiće.
12.19 Neće se svađati ni vikati, niti će čuti ko po rasputicama glas Njegov.
12.20 Trsku stučenu neće prelomiti i sveštilo zapaljeno neće ugasiti dok pravda ne održi pobedu.
12.21 I u ime Njegovo uzdaće se narodi.
​MARKO: 3.1 I uđe opet u zbornicu, i onde beše čovek sa suvom rukom.
3.2 I motrahu za Njim neće li ga u subotu isceliti da Ga okrive.
3.3 I reče čoveku sa suvom rukom: Stani na sredinu.
3.4 I reče im: Valja li u subotu dobro činiti ili zlo činiti? Dušu održati, ili pogubiti? A oni su ćutali.
3.5 I pogledavši na njih s gnevom od žalosti što su im onako srca odrvenila, reče čoveku: Pruži ruku svoju. I pruži; i posta ruka zdrava kao i druga.
3.6 I izašavši fariseji odmah učiniše za Njega veće s Irodovcima kako bi Ga pogubili.
3.7 A Isus ode s učenicima svojim k moru; i mnogi narod iz Galileje pođe za Njim i iz Judeje;
3.8 I iz Jerusalima i iz Idumeje i ispreko Jordana i od Tira i Sidona mnoštvo veliko čuvši šta On čini dođe k Njemu.
3.9 I reče učenicima svojim da bude lađa u Njega gotova zbog naroda, da Mu ne dosađuje.
3.10 Jer mnoge isceli tako da navaljivahu na Njega koji behu nakaženi bolestima da Ga se dotaknu.
3.11 I duhovi nečisti kad Ga viđahu, pripadahu k Njemu i vikahu govoreći: Ti si Sin Božji.
3.12 I mnogo im prećaše da Ga ne prokažu.
LUKA: 6.6 A dogodi se u drugu subotu da On uđe u zbornicu i učaše, i beše onde čovek kome desna ruka beše suva.
6.7 Književnici pak i fariseji gledahu za Njim neće li u subotu isceliti, da Ga okrive.
6.8 A On znaše pomisli njihove, i reče čoveku koji imaše suvu ruku: Ustani i stani na sredu. A on ustade i stade.
6.9 A Isus reče im: Da vas zapitam: Šta valja u subotu činiti, dobro ili zlo? Održati dušu ili pogubiti? A oni ćutahu.
6.10 I pogledavši na sve njih reče mu: Pruži ruku svoju. A on učini tako; i ruka posta zdrava kao i druga.
6.11 A oni se svi napuniše bezumlja, i govorahu jedan drugom šta bi učinili Isusu.