Sejač
(Mt 13.1-23; Mk 4.1-29; Lk 8.4-18)
I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora i opet poče učiti kod mora. I (kad se) skupiše oko Njega naroda mnogo, i iz svih gradova dolažahu k Njemu, tako da mora ući u lađu i sedeti na moru; a narod sav stajaše po bregu, beše na zemlji kraj mora. I On im kaziva mnogo i učaše ih u pričama mnogo, i govoraše im u nauci svojoj, i kaza u priči:
Slušajte: Gle, iziđe sejač da seje seme svoje. I kad sejaše, dogodi se da jedna (jedno) zrna padoše (pade) kraj puta, i pogazi se, i dođoše ptice nebeske i pozobaše ih (ga);
A druga (drugo) padoše na kamenita mesta (pade na kamen), gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikavši osuši se, jer ne beše u dubinu zemlje, jer nemaše vlage. I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu korena (žila), posahnuše.
A druga (drugo) padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih (udavi ga) i ne donese rod.
A druga (drugo) padoše na zemlju dobru, i iznikavši  donošahu rod koji je napredovao i rastao, i donosio jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset  (sto puta onoliko) (po trideset, šezdeset, sto). Govoreći ovo povika: Ko ima uši da čuje neka čuje.
I pristupivši Njegovi učenici kad osta sam, zapitaše Ga koji behu s Njim i sa dvanaestoricom za ovu priču: Zašto im govoriš u pričama? Šta znači priča ova?
A On odgovarajući reče im: Vama je dano da znate tajne carstva nebeskog (Božjeg), a onima napolju ostalima sve u pričama biva, njima nije dano. Jer ko ima, daće mu se, i preteći će mu; a koji nema, uzeće mu se i ono što ima.
Zato im govorim u pričama, jer očima gledajući ne vide, i ušima čujući ne čuju niti razumeju, da se kako ne obrate i da im se ne oproste gresi. I zbiva se na njima proroštvo Isaijino, koje govori: Ušima ćete čuti, i nećete razumeti; i očima ćete gledati, i nećete videti. Jer je odrvenilo srce ovih ljudi, i ušima teško čuju, i oči su svoje zatvorili da kako ne vide očima, i ušima ne čuju, i srcem ne razumeju, i ne obrate se da ih iscelim.
A blago vašim očima što vide, i ušima vašim što čuju. Jer vam kažem zaista da su mnogi proroci i pravednici želeli videti šta vi vidite, i ne videše; i čuti šta vi čujete, i ne čuše. 
Zar ne razumete ovu priču? A kako ćete sve priče razumeti? Vi pak čujte priču o sejaču. Priča ova znači:
Sejač reč seje. Seme je reč Božija. A koje je kraj puta, to su oni koji slušaju gde se seje reč svakome koji sluša reč o carstvu i ne razume. Ali kad je čuju odmah dođe sotona (nečastivi, đavo) i otme (krade, uzima) reč posejanu u srcima njihovim, da ne veruju i da se ne spasu. To je oko puta posejano.
A koje je na kamenu (na kamenitim mestima) posejano to su oni koji kad čuju reč i odmah s radosti primaju reč; ali nema (nemaju) korena u sebi, nego je nepostojan, koji za neko vreme veruju, pa kad bude do nevolje ili ga poteraju reči radi, kad dođe vreme kušanja, odmah udari natrag, (odmah se sablazne, otpadnu).
A ono posejano u trnju, koje u trnje pade, to je koji sluša reč i otišavši, od  briga (brige) ovog sveta i prevara bogatstva i ostale slasti ovog života uđu i zaguše reč, i rod ne sazri  i bez roda ostane.
A posejano na dobroj zemlji to je (to su oni) koji sluša reč i prima i razume, i u dobrom i čistom srcu drže, koji dakle i rod donose u trpljenju, i donosi rod jedan po sto, a jedan po šezdeset, a jedan po trideset (trideset, šezdeset, sto).
Ovo govoreći povika: Ko ima uši da čuje neka čuje.
I govoraše im: Eda li se sveća užiže da se metne pod sud ili pod odar? A ne da se na svećnjak metne? Niko, pak, sveće ne poklapa sudom kad je zapali, niti meće pod odar, nego je metne na svećnjak da vide svetlost koji ulaze. Jer nema ništa tajno što neće biti javno, niti ima šta sakriveno što se neće doznati i izaći na videlo. Ako ima ko uši da čuje neka čuje.
I govoraše im: Pamtite šta čujete: kakvom merom merite onakvom će vam se meriti i dometnuće se vama koji slušate. Gledajte, dakle, kako slušate; jer ko ima, daće mu se, a ko nema, uzeće se od njega i ono što misli da ima.
I govoraše im: Tako je carstvo Božje kao čovek kad baci seme u zemlju; I spava i ustaje noću i danju; i seme niče i raste, da ne zna on. Jer zemlja sama od sebe najpre donese travu, potom klas, pa onda ispuni pšenicu u klasu. A kad sazre rod, odmah pošalje srp; jer nasta žetva.
​MATEJ: 13.1 I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.
13.2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.
13.3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.
13.4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;
13.5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.
13.6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.
13.7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.
13.8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.
13.9 Ko ima uši da čuje neka čuje.
13.10 I pristupivši učenici rekoše Mu: Zašto im govoriš u pričama?
13.11 A On odgovarajući reče im: Vama je dano da znate tajne carstva nebeskog, a njima nije dano.
13.12 Jer ko ima, daće mu se, i preteći će mu; a koji nema, uzeće mu se i ono što ima.
13.13 Zato im govorim u pričama, jer gledajući ne vide, i čujući ne čuju niti razumeju.
13.14 I zbiva se na njima proroštvo Isaijino, koje govori: Ušima ćete čuti, i nećete razumeti; i očima ćete gledati, i nećete videti.
13.15 Jer je odrvenilo srce ovih ljudi, i ušima teško čuju, i oči su svoje zatvorili da kako ne vide očima, i ušima ne čuju, i srcem ne razumeju, i ne obrate se da ih iscelim.
13.16 A blago vašim očima što vide, i ušima vašim što čuju.
13.17 Jer vam kažem zaista da su mnogi proroci i pravednici želeli videti šta vi vidite, i ne videše; i čuti šta vi čujete, i ne čuše.
13.18 Vi pak čujte priču o sejaču:
13.19 Svakome koji sluša reč o carstvu i ne razume, dolazi nečastivi i krade posejano u srcu njegovom: to je oko puta posejano.
13.20 A na kamenu posejano to je koji sluša reč i odmah s radosti primi je,
13.21 Ali nema korena u sebi, nego je nepostojan, pa kad bude do nevolje ili ga poteraju reči radi, odmah udari natrag.
13.22 A posejano u trnju to je koji sluša reč, no briga ovog sveta i prevara bogatstva zaguše reč, i bez roda ostane.
13.23 A posejano na dobroj zemlji to je koji sluša reč i razume, koji dakle i rod rađa, i donosi jedan po sto, a jedan po šezdeset, a jedan po trideset.
​MARKO: 4.1 I opet poče učiti kod mora, i skupiše se oko Njega ljudi mnogi tako da mora ući u lađu, i sedeti na moru; a narod sav beše na zemlji kraj mora.
4.2 I učaše ih u pričama mnogo, i govoraše im u nauci svojoj:
4.3 Slušajte: evo iziđe sejač da seje.
4.4 I kad sejaše, dogodi se da jedno pade ukraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ga.
4.5 A drugo pade na kamenito mesto gde ne beše mnogo zemlje; i odmah izniče; jer ne beše u dubinu zemlje:
4.6 A kad obasja sunce, uvenu, i budući da nemaše korena, usahnu.
4.7 I drugo pade u trnje; i naraste trnje i udavi ga, i ne donese rod.
4.8 I drugo pade na zemlju dobru; i davaše rod koji je napredovao i rastao i donosio po trideset i po šezdeset i po sto.
4.9 I reče: Ko ima uši da čuje neka čuje.
4.10 A kad osta sam, zapitaše Ga koji behu s Njim i sa dvanaestoricom za ovu priču.
4.11 I reče im: Vama je dano da znate tajne carstva Božjeg, a onima napolju sve u pričama biva;
4.12 Da očima gledaju i da ne vide, i ušima slušaju i da ne razumeju; da se kako ne obrate i da im se ne oproste gresi.
4.13 I reče im: Zar ne razumete ovu priču? A kako ćete sve priče razumeti?
4.14 Sejač reč seje.
4.15 A ono su kraj puta, gde se seje reč i kad je čuju odmah dođe sotona i otme reč posejanu u srcima njihovim.
4.16 Tako su i ono što se seje na kamenitim mestima, koji kad čuju reč odmah je prime s radošću;
4.17 Ali nemaju korena u sebi, nego su nepostojani, pa kad bude do nevolje ili ih poteraju reči radi, odmah se sablazne.
4.18 A ono su što se u trnju seje koji slušaju reč,
4.19 Ali brige ovog sveta i prevara bogatstva i ostale slasti uđu i zaguše reč, i bez roda ostane.
4.20 A ono su što se na dobroj zemlji seje koji slušaju reč i primaju, i donose rod po trideset i po šezdeset i po sto.
4.21 I govoraše im: Eda li se sveća užiže da se metne pod sud ili pod odar? A ne da se na svećnjak metne?
4.22 Jer nema ništa tajno što neće biti javno; niti ima šta sakriveno što neće izaći na videlo.
4.23 Ako ima ko uši da čuje neka čuje.
4.24 I govoraše im: Pamtite šta čujete: kakvom merom merite onakvom će vam se meriti i dometnuće se vama koji slušate.
4.25 Jer ko ima, daće mu se; a koji nema, uzeće mu se i ono što ima.
4.26 I govoraše im: Tako je carstvo Božje kao čovek kad baci seme u zemlju;
4.27 I spava i ustaje noću i danju; i seme niče i raste, da ne zna on.
4.28 Jer zemlja sama od sebe najpre donese travu, potom klas, pa onda ispuni pšenicu u klasu.
4.29 A kad sazre rod, odmah pošalje srp; jer nasta žetva.
LUKA: 8.4 A kad se sabra naroda mnogo, i iz svih gradova dolažahu k Njemu, kaza u priči:
8.5 Iziđe sejač da seje seme svoje; i kad sejaše, jedno pade kraj puta, i pogazi se, i ptice nebeske pozobaše ga,
8.6 A drugo pade na kamen, i iznikavši osuši se, jer nemaše vlage.
8.7 I drugo pade u trnje, i uzraste trnje, i udavi ga.
8.8 A drugo pade na zemlju dobru, i iznikavši donese rod sto puta onoliko. Govoreći ovo povika: Ko ima uši da čuje neka čuje.
8.9 A učenici Njegovi pitahu Ga govoreći: Šta znači priča ova?
8.10 A On reče: Vama je dano da znate tajne carstva Božijeg; a ostalima u pričama, da gledajući ne vide, i čujući ne razumeju.
8.11 A priča ova znači: Seme je reč Božija.
8.12 A koje je kraj puta to su oni koji slušaju, ali potom dolazi đavo, i uzima reč iz srca njihovog, da ne veruju i da se ne spasu.
8.13 A koje je na kamenu to su oni koji kad čuju s radosti primaju reč; i ovi korena nemaju koji za neko vreme veruju, a kad dođe vreme kušanja otpadnu.
8.14 A koje u trnje pade, to su oni koji slušaju, i otišavši, od brige i bogatstva i slasti ovog života zaguše se, i rod ne sazri.
8.15 A koje je na dobroj zemlji to su oni koji reč slušaju, i u dobrom i čistom srcu drže, i rod donose u trpljenju. Ovo govoreći povika: Ko ima uši da čuje neka čuje.
8.16 Niko, pak, sveće ne poklapa sudom kad je zapali, niti meće pod odar, nego je metne na svećnjak da vide svetlost koji ulaze.
8.17 Jer nema ništa tajno što neće biti javno, ni sakriveno što se neće doznati i na videlo izići.
8.18 Gledajte, dakle, kako slušate; jer ko ima, daće mu se, a ko nema, uzeće se od njega i ono što misli da ima.