10 ZAKONI U PRIRODI
Zakon je pojava u prirodi koja funkcioniše uvek na isti način. Ako je svet nastao slučajno, pojave u prirodi bi se povremeno slučajno događale, a nekad ne bi. Kada se nešto dešava uvek na isti način, to zahteva um, to jest osobu koja je to uredila. Naučnici samo objašnjavaju kako neki zakon funkcioniše, ali ne mogu da objasne kako puka slučajnost u prirodi stvara zakone. Kad neko kaže da je svet nastao slučajno, to je vera, religija, a ne naučno tvrđenje.
Nastanak sveta ne može da se objasni današnjim prirodnim zakonima. Prirodni zakoni danas ne dozvoljavaju spontani, slučajni nastanak života, niti novih vrsta. Ako život, nove vrste i organizovana materija ne nastaju u današnjim uslovima, onda je sve to nastalo na natprirodan način.
Sve je stvorio neko ko je iznad prirodnih zakona, ko im ne podleže nego ih je postavio.
Samo 1 gram materije sadrži energiju od 21,5 bilijardi kalorija. Da bi peć potrošila toliku energiju, pri potrošnji od 6000 Kcal/h mogla bi da greje 409 godina neprekidno. A to je samo 1gram materije! Koliko je materije na Zemlji, Suncu? Naša galaksija Mlečni Put ima 120 milijardi sunaca. Neke galaksije se kreću brzinom od 60.000 km/s. Nama najbliža zvezda alfa kentauri daleko je 5 svetlosnih godina, 4 meseca, 19 dana ako putujemo brzinom od 300.000 km/s. Broj zvezda je procenjen na 1028, a još uvek u kapi vode žive milioni mikroorganizama. Kolika je energija potrebna za sve ovo? Odakle neživa energija uređena na tako osmišljen način? U Bibliji piše: "Nebesa kazuju slavu Božju, i dela ruku njegovih glasi svod nebeski." Psalam 19.1
Zemlja je jedinstvena planeta.Sve na njoj je stvoreno za život. Npr. prečnik joj je 8.000 milja. Ako bi bio 10% manji (7200), atmosfera bi nestala zbog male gravitacije. Ako bi prečnik bio 10% veći (8800), povećala bi se ukupna količina vode, pa bi planeta bila poplavljena. Idealna udaljenost od Sunca, njena rotacija, 21% kiseonika, ozonski omotač, sve je osmišljeno da bi postojao život na Zemlji. "Jer ovako veli Gospod koji je stvorio nebo, Bog koji je stvorio Zemlju, i načinio je i utvrdio, i nije stvorio na prazno, nego je učinio da se na njoj nastava: "Ja sam Gospod i nema drugoga." Isaija 45.18
Ne postoji uređena materija bez tvorca. Mozak je najsloženije uređena materija na Zemlji. Čovek ne može svojim umom da obuhvati svog Tvorca, kao što nijedna ljudska tvorevina ne može da shvati čoveka. Ali razumom možemo da shvatimo osobine Boga koje su važne za nas: da nas voli, prašta nam, želi da nam pomogne, isl. Mozak ima funkcije koje nemaju svrhu borbe za opstanak. Na primer, smisao za estetiku, kulturu, muziku...
Za red u svemiru potrebna je živa, moćna ličnost - Bog. Vreme i slučajnost nikad neće stvoriti red i oblik. Teorija Big Beng je suprotna ovom zakonu. Eksplozija i haos ne mogu da stvore red. Ljudi bezličnoj prirodi pripisuju epitete koje može da ima samo ličnost, zato što pred prirodom ljudi ne osećaju odgovornost i krivicu za zlo koje čine, a pred ličnošću, pred Bogom krivica je očigledna. Umesto bežanja od Boga, bolje je doći Bogu, priznati krivicu i tražiti oproštenje i snagu da dalje ne stvaramo nered u stvorenom savršenstvu, nego red i smisao.
Kvantna mehanika kaže da ništa ne može stvarno postojati ako nema razumnog posmatrača čije posmatranje čini objekat stvarnim. Postojanje svemira je neraskidivo vezano za postojanje razumnih bića. Ova tvrdnja Nilsa Bora za ekperimentatora koji posmatra elektrone ukazuje da naš svemir kao zatvoreni sistem mora imati finalnog posmatrača van tog sistema.
"Podignite gore oči svoje i vidite; ko je to stvorio?" Isaija 40.26 "Znaš li zakone nebeske? Uređuješ li vlast njegovu nad zemljom?" Jov 38.33 (Bakotić)
Zakoni termodinamikeU prirodi postoje zakoni koji se suprote načelima teorije evolucije.
Prvi zakon termodinamike je u stvari poseban slučaj zakona održanja energije. Količina toplote koja se preda sistemu troši se na povećanje unutrašnje energije tog sistema i na rad koji taj sistem vrši na okolna tela (dejstva spoljašnjih sila). To znači da perpetuum mobile prve vrste nije moguć. Nije moguće napraviti mašinu koja će raditi sama a da joj se ne dovodi energija sa strane. Ovo u stvari znači da energija ne može da se stvara niotkud, već se transformiše iz jednog oblika u drugi.
I Biblija govori o tome ali malo preciznije: “Doznah da što god tvori Bog ono traje doveka, ne može mu se ništa dodati niti se od toga može što oduzeti.” (Propovednik 3:14). U naučnom i Biblijskom tvrđenju razlika je samo u poreklu materije i energije. Oni se ne mogu stvoriti ni uništiti, ali nisu večni, nisu nastali slučajno, nego delovanjem Boga.
Drugi zakon termodinamike: Toplotna energija ima osobinu da se u nju ostali oblici energije veoma lako transformišu, ali ona ne može u potpunosti da se transformiše u druge oblike energije. Na primer, jedna kvarcna električna grejalica koristi električnu energiju i pretvara je u toplotnu. Sva električna energija se pretvara u toplotu. Kada bi pokušali da učinimo obrnuto, da svu toplotnu energiju koju smo dobili pretvorimo ponovo u električnu nikada ne bi uspeli. Uvek bi jedan deo energije ostao neiskorišten zbog toga što bi mehanizam koji vrši transformaciju energije trošio deo energije koji bi ostajao u obliku toplote (npr. procesi trenja).
Entropija je mera transformacije toplotne energije, tj. mera za neuređenost nekog sistema. Ona karakteriše neiskorištenu energiju u jednom procesu. To znači da je to jednosmerna promena energije, jer se uvek jedan deo energije bespovratno gubi na ostvarivanje rada i postaje nekorisna energija, pa neuređenost postaje sve veća (na primer: voda na vrhu brda može da se iskoristi za dobijanje struje, ali kad voda oteče u dolinu više ne može da se iskoristi u tu svrhu). Entropija izolovanog sistema ne može da se smanjuje, nego nered u njemu postaje sve veći.
To znači da procesi u prirodi teku od poretka ka neredu i haosu. Na primer, od automobila posle 40 godina neće nastati najnoviji i najbolji model auta, nego staro gvožđe. Od sobe koja se 20 godina ne čisti neće nastati apartman, nego ruševina.
Izolovani sistem je onaj koji sa svojom okolinom ne razmenjuje ni materiju ni energiju. Zatvoreni sistem je onaj koji sa svojom okolinom može da razmenjuje samo energiju. Otvoreni sistem je onaj koji sa svojom okolinom može da razmenjuje i energiju i materiju.
Povratni procesi su oni koji mogu da sistem vrate u prethodno stanje, a nepovratni procesi su oni koji ne mogu da vrate sistem u prethodno stanje. Na primer, jedna cigla će se kretati naniže niz strmu ravan pod uticajem sile teže. Pritom se oslobađa energija u vidu toplote usled trenja, dok se cigla ne nađe u dnu strme ravni. Kada bi posle toga pokušali obrnut proces, da na račun hlađenja cigle i strme ravni spontano podignemo ciglu na istu visinu sa koje je počela da se kreće, već iz iskustva znamo da se to nikada ne bi dogodilo. Prvi zakon termodinamike to dozvoljava, ali po drugom zakonu termodinamike to nije moguće.
Toplotna energija se ne pretvara potpuno u drugu vrstu energije, zato što se tim procesom transformacije uporedo događaju i drugi procesi na koje odlazi deo toplote. To znači da u prirodi ne postoje povratni procesi, već su svi procesi nepovratni.
Primer: Ako posmatramo prostoriju 5m x 5m x 5m koja je hermetički zatvorena i izolovana od većine spoljašnjih uticaja, i u kojoj je vazduh ravnomerno raspoređen, koja je verovatnoća da sav taj vazduh pređe u zapreminu 5mm x 5mm x 5mm? Prvo stanje je mnogo verovatnije u termodinamičkom smislu od ovog drugog. Sasvim je jasno da verovatnoća da se to spontano desi ne postoji. Ne postoji verovatnoća da se hlađenjem strme ravni i cigle, cigla spontano popne uz strmu ravan. Sva ova stanja su manje verovatna, ali iako se tako zovu ne postoji verovatnoća za njihovo odvijanje.
Entropija jednog izolovanog sistema ne može da se smanjuje, već ona obavezno raste, jer se uvek jedan deo energije gubi nepovratno, kao onaj koji ne možemo više da koristimo u obliku korisnog rada.
Za evoluciju je neophodno da materija postaje sve složenija i bolje organizovana. Međutim, u prirodi procesi idu od uređenijeg ka neuređenijem.
Drugi zakon termodinamike i pitanje porekla
Postoje samo dve koncepcije o poreklu Univerzuma, a sa njim i materije i energije, kao i života. Svet oko nas morao je da nastane ili 1) slučajno (spontano) ili 2) nečijim namernim delovanjem. Dakle, ili evolucijom ili stvaranjem.
Evolucionistička predviđanja:
Kreacionistička predviđanja:
materija i energija, a samim tim i procesi koji se odigravaju u univerzumu su večni i spontani;
materija i energija, kao i sami procesi su stvoreni i pokrenuti od Stvoritelja u određenom trenutku;
procesi u prirodi su večni i oni će i uvek postojati;
procesi nisu večni već zavise od Stvoritelja i njihovo dalje odvijanje zavisi od Stvoritelja
materija i energija su morali sami da se organizuju da bi doveli do ovih oblika koji danas postoje (pa i života i razuma kao najsavršenijh).
svi oblici organizovane materije, a pogotovo život su nastali su kao deo plana i razuma jednog inteligentnog bića.
Ako je univerzum večan, idući u prošlost morali bi u jednom trenutku da dođemo do stanja izuzetno male termodinamičke verovatnoće (u stvari apsolutno male) kada je entropija celog Univerzuma bila jednaka nuli (drugim rečima kada je sve savršeno funkcionisalo). To savršeno stanje nije moglo da nastane samo od sebe, jer se procesi u prirodi ne odvijaju u smeru povećanja poretka, nego povećanja nereda. To znači da ako je postojao savršeni poredak, “neko” spolja je morao da ga stvori. Stanje savršenog poretka na početku postojanja naše planete opisano je u u 1. Mojsijevoj 1. glavi. Kada je Bog pogledao sve što je stvorio, "sve beše dobro veoma."
Materija nije u stanju da se samoorganizuje jer prirodni zakoni idu u suprotnom smeru, ka povećanju neuređenosti a ne ka usložnjavanju materije. Osim toga, otkud korisna energija na početku kada je sve stvoreno, kad korisna energija zahteva izvor energije koji će da je učini korisnom? To znači da ni život nije mogao da nastane spontano, sam po sebi.
Nema nereda = nema Big Benga
Ako se iz sadašnjeg vremena krećemo prema budućnosti, možemo lako da predvidimo da će doći do trenutka kada će entropija ili neuređenost na Zemlji biti maksimalna, to jest kada će u prirodi sve biti u stanju haosa, u stanju potpune neuređenosti. Ovo stanje se još naziva “toplotna smrt vasione”. Ono podrazumeva da će jednog trenutka kao rezultat spontanih procesa koji dovode do povećanja entropije nastupiti stanje kada će se temperatura celog univerzuma izjednačiti, a samim tim vršenje bilo kakvog rada biće nemoguće. Dakle, planeta na kojoj živimo troši se i stari, i ovakva kakva je ne može da postoji večno.
U Bibliji je opisan i ovaj trenutak. Ljudi će zbog življenja suprotnom Božjim zapovestima da dovedu planetu Zemlju na rub uništenja, pa će Bog morati da reaguje da spase ljude koji su mu verovali.
Vidimo da je nemoguće večno postojanje uređene materije same po sebi jer će jednog dana entropija (neuređenost) biti maksimalna.
Drugi zakon termodinamike u stvari je zakon “propadljivosti”. Po Bibliji proces propadanja je počeo padom ljudi u greh, odvajanjem od Stvoritelja koji je stvorio savršene zakone u prirodi (kada je entropija bila minimalna), ali pod uslovom poslušnosti Tvorcu. Drugim rečima, trebalo je da se pridržavamo "uputstva za upotrebu" sveta u kojem živimo, koji nam je Tvorac dao u Svetom Pismu. Pošto smo pokvarili sistem u kome živimo, počelo je povećanje nereda i umiranje.
Organizacija živog sveta je tako velika da je apsurdno govoriti o samoorganizaciji ni iz čega, naročito kada znamo činjenicu da se neuređenost u prirodi stalno povećava, umesto da se smanjuje kako teorija evolucije zahteva.
Materija nije u stanju da se samoorganizuje jer prirodni zakoni idu u suprotnom smeru, ka povećanju neuređenosti a ne ka usložnjavanju materije. Osim toga, otkud korisna energija na početku kada je sve stvarano, kad korisna energija zahteva izvor energije koji će da je učini korisnom? To znači da ni život nije mogao da nastane spontano, sam po sebi.
Dakle, kreacionistički model se uklapa u Drugi zakon termodinamike, dok je evolucija u suprotnosti sa njim.
Drugi zakon termodinamike i poreklo života
Što se tiče porekla života na Zemlji odbrana evolucionog gledišta se ponekad zasniva na tome da Zemlja nije zatvoren sistem, tj. da dobija energiju spolja, od Sunca, koja je pokrenula životne procese. Energija sunca dovoljna je samo za održavanje života, a ne i za njegovo pokretanje. Kada bi i bila dovoljna za njegovo pokretanje morala bi da deluje strogo usmereno da bi to ostvarila. Bilo bi to slično kao kada bi nuklearna bomba stvorila Njujork.
“Jer čekanje tvari čeka da se jave sinovi Božiji. Jer se tvar pokori propadljivosti (ne od svoje volje nego za volju onoga koji je pokori) na nad, da će se i sama tvar oprostiti od ropstva raspadljivosti na slobodu slave dece Božije. Jer znamo da sva tvar uzdiše i tuži s nama dosad.” (Rimljanima 8:19 - 22) Sa nestankom greha nestaće i raspadljivosti, to jest drugog zakona termodinamike.
Nastanak sveta ne može da se objasni današnjim prirodnim zakonima. Prirodni zakoni danas ne dozvoljavaju spontani, slučajni nastanak života, niti novih vrsta. Ako život, nove vrste i organizovana materija ne nastaju u današnjim uslovima, onda je sve to nastalo na natprirodan način.
Sve je stvorio neko ko je iznad prirodnih zakona, ko im ne podleže nego ih je postavio.
Samo 1 gram materije sadrži energiju od 21,5 bilijardi kalorija. Da bi peć potrošila toliku energiju, pri potrošnji od 6000 Kcal/h mogla bi da greje 409 godina neprekidno. A to je samo 1gram materije! Koliko je materije na Zemlji, Suncu? Naša galaksija Mlečni Put ima 120 milijardi sunaca. Neke galaksije se kreću brzinom od 60.000 km/s. Nama najbliža zvezda alfa kentauri daleko je 5 svetlosnih godina, 4 meseca, 19 dana ako putujemo brzinom od 300.000 km/s. Broj zvezda je procenjen na 1028, a još uvek u kapi vode žive milioni mikroorganizama. Kolika je energija potrebna za sve ovo? Odakle neživa energija uređena na tako osmišljen način? U Bibliji piše: "Nebesa kazuju slavu Božju, i dela ruku njegovih glasi svod nebeski." Psalam 19.1
Zemlja je jedinstvena planeta.Sve na njoj je stvoreno za život. Npr. prečnik joj je 8.000 milja. Ako bi bio 10% manji (7200), atmosfera bi nestala zbog male gravitacije. Ako bi prečnik bio 10% veći (8800), povećala bi se ukupna količina vode, pa bi planeta bila poplavljena. Idealna udaljenost od Sunca, njena rotacija, 21% kiseonika, ozonski omotač, sve je osmišljeno da bi postojao život na Zemlji. "Jer ovako veli Gospod koji je stvorio nebo, Bog koji je stvorio Zemlju, i načinio je i utvrdio, i nije stvorio na prazno, nego je učinio da se na njoj nastava: "Ja sam Gospod i nema drugoga." Isaija 45.18
Ne postoji uređena materija bez tvorca. Mozak je najsloženije uređena materija na Zemlji. Čovek ne može svojim umom da obuhvati svog Tvorca, kao što nijedna ljudska tvorevina ne može da shvati čoveka. Ali razumom možemo da shvatimo osobine Boga koje su važne za nas: da nas voli, prašta nam, želi da nam pomogne, isl. Mozak ima funkcije koje nemaju svrhu borbe za opstanak. Na primer, smisao za estetiku, kulturu, muziku...
Za red u svemiru potrebna je živa, moćna ličnost - Bog. Vreme i slučajnost nikad neće stvoriti red i oblik. Teorija Big Beng je suprotna ovom zakonu. Eksplozija i haos ne mogu da stvore red. Ljudi bezličnoj prirodi pripisuju epitete koje može da ima samo ličnost, zato što pred prirodom ljudi ne osećaju odgovornost i krivicu za zlo koje čine, a pred ličnošću, pred Bogom krivica je očigledna. Umesto bežanja od Boga, bolje je doći Bogu, priznati krivicu i tražiti oproštenje i snagu da dalje ne stvaramo nered u stvorenom savršenstvu, nego red i smisao.
Kvantna mehanika kaže da ništa ne može stvarno postojati ako nema razumnog posmatrača čije posmatranje čini objekat stvarnim. Postojanje svemira je neraskidivo vezano za postojanje razumnih bića. Ova tvrdnja Nilsa Bora za ekperimentatora koji posmatra elektrone ukazuje da naš svemir kao zatvoreni sistem mora imati finalnog posmatrača van tog sistema.
"Podignite gore oči svoje i vidite; ko je to stvorio?" Isaija 40.26 "Znaš li zakone nebeske? Uređuješ li vlast njegovu nad zemljom?" Jov 38.33 (Bakotić)
Zakoni termodinamikeU prirodi postoje zakoni koji se suprote načelima teorije evolucije.
Prvi zakon termodinamike je u stvari poseban slučaj zakona održanja energije. Količina toplote koja se preda sistemu troši se na povećanje unutrašnje energije tog sistema i na rad koji taj sistem vrši na okolna tela (dejstva spoljašnjih sila). To znači da perpetuum mobile prve vrste nije moguć. Nije moguće napraviti mašinu koja će raditi sama a da joj se ne dovodi energija sa strane. Ovo u stvari znači da energija ne može da se stvara niotkud, već se transformiše iz jednog oblika u drugi.
I Biblija govori o tome ali malo preciznije: “Doznah da što god tvori Bog ono traje doveka, ne može mu se ništa dodati niti se od toga može što oduzeti.” (Propovednik 3:14). U naučnom i Biblijskom tvrđenju razlika je samo u poreklu materije i energije. Oni se ne mogu stvoriti ni uništiti, ali nisu večni, nisu nastali slučajno, nego delovanjem Boga.
Drugi zakon termodinamike: Toplotna energija ima osobinu da se u nju ostali oblici energije veoma lako transformišu, ali ona ne može u potpunosti da se transformiše u druge oblike energije. Na primer, jedna kvarcna električna grejalica koristi električnu energiju i pretvara je u toplotnu. Sva električna energija se pretvara u toplotu. Kada bi pokušali da učinimo obrnuto, da svu toplotnu energiju koju smo dobili pretvorimo ponovo u električnu nikada ne bi uspeli. Uvek bi jedan deo energije ostao neiskorišten zbog toga što bi mehanizam koji vrši transformaciju energije trošio deo energije koji bi ostajao u obliku toplote (npr. procesi trenja).
Entropija je mera transformacije toplotne energije, tj. mera za neuređenost nekog sistema. Ona karakteriše neiskorištenu energiju u jednom procesu. To znači da je to jednosmerna promena energije, jer se uvek jedan deo energije bespovratno gubi na ostvarivanje rada i postaje nekorisna energija, pa neuređenost postaje sve veća (na primer: voda na vrhu brda može da se iskoristi za dobijanje struje, ali kad voda oteče u dolinu više ne može da se iskoristi u tu svrhu). Entropija izolovanog sistema ne može da se smanjuje, nego nered u njemu postaje sve veći.
To znači da procesi u prirodi teku od poretka ka neredu i haosu. Na primer, od automobila posle 40 godina neće nastati najnoviji i najbolji model auta, nego staro gvožđe. Od sobe koja se 20 godina ne čisti neće nastati apartman, nego ruševina.
Izolovani sistem je onaj koji sa svojom okolinom ne razmenjuje ni materiju ni energiju. Zatvoreni sistem je onaj koji sa svojom okolinom može da razmenjuje samo energiju. Otvoreni sistem je onaj koji sa svojom okolinom može da razmenjuje i energiju i materiju.
Povratni procesi su oni koji mogu da sistem vrate u prethodno stanje, a nepovratni procesi su oni koji ne mogu da vrate sistem u prethodno stanje. Na primer, jedna cigla će se kretati naniže niz strmu ravan pod uticajem sile teže. Pritom se oslobađa energija u vidu toplote usled trenja, dok se cigla ne nađe u dnu strme ravni. Kada bi posle toga pokušali obrnut proces, da na račun hlađenja cigle i strme ravni spontano podignemo ciglu na istu visinu sa koje je počela da se kreće, već iz iskustva znamo da se to nikada ne bi dogodilo. Prvi zakon termodinamike to dozvoljava, ali po drugom zakonu termodinamike to nije moguće.
Toplotna energija se ne pretvara potpuno u drugu vrstu energije, zato što se tim procesom transformacije uporedo događaju i drugi procesi na koje odlazi deo toplote. To znači da u prirodi ne postoje povratni procesi, već su svi procesi nepovratni.
Primer: Ako posmatramo prostoriju 5m x 5m x 5m koja je hermetički zatvorena i izolovana od većine spoljašnjih uticaja, i u kojoj je vazduh ravnomerno raspoređen, koja je verovatnoća da sav taj vazduh pređe u zapreminu 5mm x 5mm x 5mm? Prvo stanje je mnogo verovatnije u termodinamičkom smislu od ovog drugog. Sasvim je jasno da verovatnoća da se to spontano desi ne postoji. Ne postoji verovatnoća da se hlađenjem strme ravni i cigle, cigla spontano popne uz strmu ravan. Sva ova stanja su manje verovatna, ali iako se tako zovu ne postoji verovatnoća za njihovo odvijanje.
Entropija jednog izolovanog sistema ne može da se smanjuje, već ona obavezno raste, jer se uvek jedan deo energije gubi nepovratno, kao onaj koji ne možemo više da koristimo u obliku korisnog rada.
Za evoluciju je neophodno da materija postaje sve složenija i bolje organizovana. Međutim, u prirodi procesi idu od uređenijeg ka neuređenijem.
Drugi zakon termodinamike i pitanje porekla
Postoje samo dve koncepcije o poreklu Univerzuma, a sa njim i materije i energije, kao i života. Svet oko nas morao je da nastane ili 1) slučajno (spontano) ili 2) nečijim namernim delovanjem. Dakle, ili evolucijom ili stvaranjem.
Evolucionistička predviđanja:
Kreacionistička predviđanja:
materija i energija, a samim tim i procesi koji se odigravaju u univerzumu su večni i spontani;
materija i energija, kao i sami procesi su stvoreni i pokrenuti od Stvoritelja u određenom trenutku;
procesi u prirodi su večni i oni će i uvek postojati;
procesi nisu večni već zavise od Stvoritelja i njihovo dalje odvijanje zavisi od Stvoritelja
materija i energija su morali sami da se organizuju da bi doveli do ovih oblika koji danas postoje (pa i života i razuma kao najsavršenijh).
svi oblici organizovane materije, a pogotovo život su nastali su kao deo plana i razuma jednog inteligentnog bića.
Ako je univerzum večan, idući u prošlost morali bi u jednom trenutku da dođemo do stanja izuzetno male termodinamičke verovatnoće (u stvari apsolutno male) kada je entropija celog Univerzuma bila jednaka nuli (drugim rečima kada je sve savršeno funkcionisalo). To savršeno stanje nije moglo da nastane samo od sebe, jer se procesi u prirodi ne odvijaju u smeru povećanja poretka, nego povećanja nereda. To znači da ako je postojao savršeni poredak, “neko” spolja je morao da ga stvori. Stanje savršenog poretka na početku postojanja naše planete opisano je u u 1. Mojsijevoj 1. glavi. Kada je Bog pogledao sve što je stvorio, "sve beše dobro veoma."
Materija nije u stanju da se samoorganizuje jer prirodni zakoni idu u suprotnom smeru, ka povećanju neuređenosti a ne ka usložnjavanju materije. Osim toga, otkud korisna energija na početku kada je sve stvoreno, kad korisna energija zahteva izvor energije koji će da je učini korisnom? To znači da ni život nije mogao da nastane spontano, sam po sebi.
Nema nereda = nema Big Benga
Ako se iz sadašnjeg vremena krećemo prema budućnosti, možemo lako da predvidimo da će doći do trenutka kada će entropija ili neuređenost na Zemlji biti maksimalna, to jest kada će u prirodi sve biti u stanju haosa, u stanju potpune neuređenosti. Ovo stanje se još naziva “toplotna smrt vasione”. Ono podrazumeva da će jednog trenutka kao rezultat spontanih procesa koji dovode do povećanja entropije nastupiti stanje kada će se temperatura celog univerzuma izjednačiti, a samim tim vršenje bilo kakvog rada biće nemoguće. Dakle, planeta na kojoj živimo troši se i stari, i ovakva kakva je ne može da postoji večno.
U Bibliji je opisan i ovaj trenutak. Ljudi će zbog življenja suprotnom Božjim zapovestima da dovedu planetu Zemlju na rub uništenja, pa će Bog morati da reaguje da spase ljude koji su mu verovali.
Vidimo da je nemoguće večno postojanje uređene materije same po sebi jer će jednog dana entropija (neuređenost) biti maksimalna.
Drugi zakon termodinamike u stvari je zakon “propadljivosti”. Po Bibliji proces propadanja je počeo padom ljudi u greh, odvajanjem od Stvoritelja koji je stvorio savršene zakone u prirodi (kada je entropija bila minimalna), ali pod uslovom poslušnosti Tvorcu. Drugim rečima, trebalo je da se pridržavamo "uputstva za upotrebu" sveta u kojem živimo, koji nam je Tvorac dao u Svetom Pismu. Pošto smo pokvarili sistem u kome živimo, počelo je povećanje nereda i umiranje.
Organizacija živog sveta je tako velika da je apsurdno govoriti o samoorganizaciji ni iz čega, naročito kada znamo činjenicu da se neuređenost u prirodi stalno povećava, umesto da se smanjuje kako teorija evolucije zahteva.
Materija nije u stanju da se samoorganizuje jer prirodni zakoni idu u suprotnom smeru, ka povećanju neuređenosti a ne ka usložnjavanju materije. Osim toga, otkud korisna energija na početku kada je sve stvarano, kad korisna energija zahteva izvor energije koji će da je učini korisnom? To znači da ni život nije mogao da nastane spontano, sam po sebi.
Dakle, kreacionistički model se uklapa u Drugi zakon termodinamike, dok je evolucija u suprotnosti sa njim.
Drugi zakon termodinamike i poreklo života
Što se tiče porekla života na Zemlji odbrana evolucionog gledišta se ponekad zasniva na tome da Zemlja nije zatvoren sistem, tj. da dobija energiju spolja, od Sunca, koja je pokrenula životne procese. Energija sunca dovoljna je samo za održavanje života, a ne i za njegovo pokretanje. Kada bi i bila dovoljna za njegovo pokretanje morala bi da deluje strogo usmereno da bi to ostvarila. Bilo bi to slično kao kada bi nuklearna bomba stvorila Njujork.
“Jer čekanje tvari čeka da se jave sinovi Božiji. Jer se tvar pokori propadljivosti (ne od svoje volje nego za volju onoga koji je pokori) na nad, da će se i sama tvar oprostiti od ropstva raspadljivosti na slobodu slave dece Božije. Jer znamo da sva tvar uzdiše i tuži s nama dosad.” (Rimljanima 8:19 - 22) Sa nestankom greha nestaće i raspadljivosti, to jest drugog zakona termodinamike.