Utišavanje oluje i hod po vodi kao predslika vaskrsenja Isusa Hrista
Sigurno se pitate kakve veze imaju čudo trenutnog utišavanja oluje i Isusov hod po vodi sa Njegovim vaskrsenjem.
Osim što su sva tri događaja natprirodna, što se ne događaju spontano po prirodnim zakonima, detalji pre i posle Isusovog hodanja po vodi i utišavanja oluje, imaju neverovatne sličnosti sa događajima vezanim za proroka Jonu, kao i sa događajima pre i posle Isusovog vaskrsenja.
Vaskrsenje Isusa Hrista jedna je od najvažnijih tema Biblije. Isus je na mnogo načina prorekao svoju smrt i vaskrsenje, a jedan od najupečatljivijih su Njegov hod po vodi i trenutno utišavanje oluje (Matej 14:14-36). Bog je neverovatnim inžinjerskim dizajnom stvorio svemir i život u njemu, još neverovatnijim inžinjerskim planom pokazao je ljudima unapred kako će Mesija, obećani Spasitelj, doći da otkupi ljude koji žele da se vrate poštovanju svog Stvoritelja. Bog je nadahnuo pisce Biblije da opisivanjem ovih događaja upotrebe najvažnije detalje koji su dobili funkciju proročanstva o Hristovom vaskrsenju. Pogledajmo detalje ovog preciznog proročanstva.
Isus je otvoreno rekao da događaj u kojem je prorok Jona proveo tri dana i tri noći u trbuhu ribe predstavlja proročanstvo za Njegovo vaskrsenje (Matej 12:40). Međutim, pred očima apostola dogodio se događaj veoma sličan stradanju proroka Jone, da su apostoli morali da se zapitaju otkud tolike sličnosti Isusovog spasavanja apostola od oluje sa Joninim spasavanjem mornara od oluje.
Prva sličnost jeste da su i Isus i Jona mirno spavali na brodu dok je napolju besnela oluja. Teško je naći čoveka koji će spavati za vreme oluje koja je bila opasna po život, tako da već ovaj prvi detalj ukazuje da se ne radi o slučajnim podudarnostima. Međutim, ako je samo jedan detalj sličan, još uvek ne možemo biti sigurni da se radi o namernim paralelama.
Dok su Isus i Jona spavali, za to vreme apostoli, koji su se očajnički borili sa olujom, reagovali su kao većina ljudi - bojali su se da će stradati u oluji. Isto tako su i mornari na brodu kojim je plovio Jona bili u strahu da će se potopiti i stradati.
Sledeća sličnost je da su apostoli probudili Isusa Hrista i tražili su od Njega pomoć.S druge strane su i mornari probudili Jonu da se i on moli za spasenje od brodoloma i smrti.
Zapazite da su Isus i Jona pokazali svoje poverenje u Boga, koji je stvorio život na našoj planeti. Isus je izgovorio Reč i umirio more, kao kad je Bog stvarao svet. Bog je izgovorio Reč, iz mora je izašlo kopno, a trećeg dana je izniklo bilje, prvi život na novostvorenoj planeti. Imajte u vidu da je treći dan u Bibliji vezan za vaskrsenje. Isus je za vreme oluje rekao apostolima da se boje smrti jer su maloverni, da nemaju dovoljno poverenja u Boga, a kada bi imali poverenje u Boga kao On, ne bi se bojali.
Na Joninom brodu mornari su se bojali jer su bili maloverni, Jona takođe kaže da spava mirno jer ima poverenje u Boga: “…bojim se Gospoda Boga nebeskoga, koji je stvorio more i suvu zemlju.” (Jona 1.9) Kao što Isus pravi aluziju na stvaranje jer Rečju zaustavlja oluju, isto kao što je Bog Rečju stvorio svet, tako Jona kaže da ima poverenje u Tvorca neba i zemlje.
Da bi ovo bilo još jasnije, pogledajte šta je Isus odgovorio kada su ga pitali “…Ko si ti? i reče im Isus: Početak, kako vam i kažem.” Jovan 8:25 Isusovim slušaocima je bilo jasno da je rečju “početak” napravio aluziju na poznate reči kojima počinje Biblija: “U početku stvori Bog nebo i zemlju”. Time je Isus tvrdio da je On Božja Reč kojom je u početku stvoren svet.
Zapazite da su mornari bacali kocku posle čega su odlučili da bace Jonu u more, to jest u smrt. Isto tako su vojnici bacili kocku da podele Isusovu odeću kada su ga razapeli na krst, pre Isusove smrti.
Jona je takođe svojim rečima doveo do utišavanja oluje: rekao je mornarima da ga bace u more da bi se oluja umirila.
Ako je Jonina smrt u moru trebalo da donese život ljudima na brodu, to je ukazivalo da će Isus koji je utišao oluju, umreti da bi doneo život apostolima na brodu i onima koji mu budu verovali.
Pošto su svi prethodni događaji bili paralelni, trebalo je da apostoli razumeju da kao što Jona alegorijski kaže da je posle 3 dana i noći bio izvučen “iz utrobe grobne” (Jona 2.3), tako će i Isus umreti i izaći “iz dubine grobne”. Jedini način da se utiša Božji gnev bio je da prorok doživi simboličnu smrt i sahranu, a kasnije i simbolično vaskrsenje.
Zatim se oluja utišala i mornari su se bojali Boga (Jona 1:16). Na sličan način, kada se umirila oluja na Galilejskom jezeru, apostoli su bili zadivljeni Hristovom moći: „A ljudi čudiše se govoreći: ko je ovaj da ga slušaju i vetrovi i more?“ Matej 8.27
Primetna je razlika da se ova dva događaja završavaju drugačijim ishodom – Jona je bačen u more, a Isus utišava oluju. Prvi razlog jeste to što Isus kaže da je On veći od Jone („Ninevljani izići će na sud s rodom ovim, i osudiće ga; jer se pokajaše Joninim poučenjem: a gle, ovde je veći od Jone.“ Matej 12:41).
Drugi razlog je to što će Isus apostolima u sledećoj oluji na moru tek da pokaže dodatne detalje Njegovog stradanja i vaskrsenja. Ono što su apostoli trebalo u tom trenutku da razumeju, jeste da kao što je Jona dobrovoljno tražio da strada da bi mornari ostali živi, tako će Mesija dobrovoljno dopustiti da ga ubiju da bi ljudi dobili život i spasenje.
Isus je spasao učenike – a Jona je dozvolio da ga bace u more da bi spasao mornare od smrti.
Zapazite da Jona nije sam skočio u more, nego je dopustio da ga bace oni koji Boga nisu poštovali. Isto tako je Isus dobrovoljno dopustio da ga osude i razapnu na krst oni koji nisu poštovali Boga.
Apostoli su morali sebi da postave pitanje zašto je Jonino stradanje toliko slično oluji u kojoj su se zadesili i umalo izgubili život.
Malo kasnije Isus im je dao odgovor kada su fariseji tražili da pokaze znak da je On Mesija koji je prorečen. Isus im je rekao: “…Rod zli i preljubotvorni traži znak; i neće mu se dati znak osim znaka Jone proroka. Jer kao što je Jona bio u trbuhu kitovom tri dana i tri noći: tako će biti i sin čovečiji u srcu zemlje tri dana i tri noći. Ninevljani izići će na sud s rodom ovim, i osudiće ga; jer se pokajaše Joninijem poučenjem: a gle, ovde je veći od Jone.” Matej 12.39-41
Apostoli su već videli sličnost Isusa sa Jonom, jer su obojica spavali za vreme oluje, dok su se drugi bojali da će poginuti. Obojicu su probudili, i obojica su imali potpuno poverenje u Boga koji je stvorio svet, i svojim rečima spasili su ljude na brodu. Međutim, Isus kaže da je veći od Jone. Jona je bio samo simbol Mesije koji će spasiti sve ljude. Proročanstvo je dato, ali ga fariseji nisu razumeli jer su svojom dvoličnom pobožnošću zatvorili svoj um za uticaj Svetog Duha koji je mogao da im rasvetli značenje ovog proročanstva.
Vaskrsenje: Dakle, to što je Jona trećeg dana izbačen na suvu zemlju (Jona 2.1,11), Isus je protumačio kao proročanstvo da će On trećeg dana posle svoje smrti vaskrsnuti. Zapazite da je prilikom stvaranja sveta Bog stvorio suvo tlo iz mora baš trećeg dana, i da je baš trećeg dana učinio da biljke izniknu, da se prvi put na planeti pojavi život. Zato je treći dan kasnije postao simbol rađanja života ili vaskrsenja, i proročanstvo za vaskrsenje Mesije trećeg dana. Isus je jasno razumeo svoju misiju kao ponovno odigravanje onoga što se desilo Joni.
Isusovo krštenje u vodi (Marko 10.38; Luka 12.50), bilo je predslika Njegove smrti i polaganja u grob, a ustajanje iz vode predslika je Njegovog vaskrsenja. Tako krštenje svakog čoveka koji veruje Bogu predstavlja poverenje da iako ćemo umreti i biti stavljeni u grob, prilikom drugog Hristovog dolaska Bog će nas vaskrsnuti na večni život. Jona je izašao živ na kopno trećeg dana, jer je treći dan u celoj Bibliji predslika vaskrsenja Mesije.
Isus daje hleb (i ribu) Kratko vreme nakon što je trenutno umirio oluju, Isus je hodajući po vodi dao apostolima još jedno proročanstvo o vaskrsenju.
75 Događaj je započeo tako što je Isus učinio čudo i umnožio 5 hlebova i dve ribe kako bi nahranio 5000 ljudi (Matej 14:19). Paralelno ovom događaju, Isus je za vreme poslednje večere prelomio hleb i dao ga apostolima, rekavši da je to Njegovo telo koje se lomi za njih (Matej 26:26).
Isus im je kasnije dao uputstvo da ovaj hleb života daju svima koji iskreno traže Boga. Riba se pojavljuje na trpezi kada se Isus posle vaskrsenja javio apostolima. Videćemo kasnije kako je ovaj događaj u gornjoj sobi posle vaskrsenja još povezan sa Isusovim hodanjem po vodi.
Nakon što je Isus nahranio 5000 ljudi, poslao je apostole same preko jezera, dok je On ostao sam da se moli (Matej 14:23). Slično tome, odmah nakon poslednje večere, Isus je otišao u Getsimaniju da se nasamo moli Bogu, dok su apostoli bili malo dalje od Njega (Matej 26:36,44). Odmah nakon toga, u Getsimaniju je došao izdajnik Juda uz naoružane vojnike, i Isus je dopustio da ga uhapse I kasnije osude na smrt. Tako su ponovo apostoli bili razdvojeni od Isusa, dok je On odveden na suđenje i smrt na krstu.
Sledeći događaj na jezeru bila je još jedna oluja, nevolja u kojoj su bili razdvojeni od Isusa. Apostoli su ponovo bili “u nevolji od valova”, slično kao kada su prethodno bili u životnoj opasnosti za vreme oluje dok je Isus spavao. Asocijacija na prethodnu buru je jasna, naročito kada znamo da je san u Bibliji simbol smrti, u ovom slučaju Isusove smrti koja se dogodila kada su apostoli ostali sami. Posle Isusovog hapsenja, Bili su u životnoj opasnosti jer su vrlo lako mogli da budu uhapšeni kao i Isus i osuđeni na smrt, pa su se krili u gornjoj sobi u Jerusalimu.
Obratite pažnju na vreme kada se ovo događa, četvrta noćna straža. U Hristovo vreme, u Izraelu noć je trajala približno 12 sati i bila je podeljena u 4 noćne straže koje su trajale po 3 sata. Tako je četvrta noćna straža trajala pred svitanje, od 3-6 ujutro. Znajući kako Bog sve detaljno planira,
nije iznenađenje da su u sažetom opisu Isusovog života sva 4 evanđelista zapisala detalj da se Hristovo vasksenje dogodilo baš pred jutro: “A po večeru subotnom na osvitak prvoga dana nedelje…” Matej 28:1 “I vrlo rano u prvi dan nedelje dođoše na grob oko sunčanoga rođaja…” Marko 16:2 “A u prvi dan nedeljni dođoše vrlo rano na grob…” Luka 24:1 “A u prvi dan nedelje dođe Marija Magdalina na grob rano, još dok se ne beše rasvanulo…” Jovan 20:1
Sledeća čudna stvar jeste da je Isus hodao po vodi umesto da koristi čamac (Matej 14:26). Isus nikada nije činio besmislena, nesvrsishodna čuda. Svako Njegovo čudo imalo je značajnu poruku za ljude koji su videli to čudo. Ako pogledamo kontekst hodanja po vodi i prethodne sličnosti sa Hristovim vaskrsenjem, vidi se da je redosled oba događaja u velikoj meri podudaran. Upravo zbog toga stiče se utisak da je hodanjem po vodi Isus ukazao da će u budućnosti učiniti nešto izvan prirodnih zakona, nešto što niko u istoriji nije učinio – da će vaskrsnuti iz mrtvih da bi živeo večno.
Neke ljude je Bog vaskrsao ali su umrli ponovo (Lazar, sin udovice iz Naina, Jairova ćerka). Međutim, Isus vaskrsava da večno živi i da drugima koji veruju obezbedi večni život.
Preko događaja pre i posle Isusovog hodanja po vodi, trebalo je da apostoli prepoznaju da će im u budućnosti Isus dati hleb života na poslednjoj večeri kao što je nahranio 5000 ljudi, da će zatim ostati sami bez Hrista, da će se plašiti za svoj život i da će u četvrtu noćnu stražu, u rano jutro videti Božje najveće čudo: prazan grob i vaskrsenje utelovljene Božje Reči kojom je svet stvoren! Hod po vodi je ukazivao na drugo, mnogo vece čudo – na vaskrsenje Mesije.
Sledeći detalj još jasnije ukazuje na Hristovo vaskrsenje: „i videvši ga učenici po moru gde ide, poplašiše se govoreći: to je utvara; i od straha povikaše. “ Matej 14:26 Reč utvara je grčka reč φάντασμα fantazma, što znači „duh“. Iz činjenice da su apostoli mislili da vide duha, lako je asocirati događaj sa smrću i vaskrsenjem. Reč „duh“ ljudi razumeju kao nekog ko je bio mrtav, pa je oživeo. Kao što su u oluji apostoli mislili od Isusa da vide duha, tako su i posle vaskrsenja apostoli mislili da vide duha kad se Isus pojavio pred njima: “A oni se uplašiše, i poplašeni budući, mišljahu da vide duha.” Luka 24:37 Zato im Isus daje da ga opipaju da im dokaže da nije duh, nego ima telo. “Vidite ruke moje i noge moje: ja sam glavom; opipajte me i vidite; jer duh tela i kostiju nema kao što vidite da ja imam.“ Luka 24:39
Ni ovo nije kraj paralelama. Apostoli su se uplašili kad su videli Isusa da hoda po moru, i kad su ga videli u gornjoj sobi (Luka 24:37). Isus ih u oba slučaja poziva da se ne plaše: “…i od straha povikaše. A Isus odmah reče im govoreći: ne bojte se; ja sam, ne plašite se.” Matej 14:26,27
„I reče im: šta se plašite? I zašto takve misli ulaze u srca vaša? “ Luka 24:37 ---- Takođe, Isus teši uplašene žene govoreći: “Ne bojte se!” (Matej 28:10). Dakle, u oba slučaja ista grupa ljudi, apostoli, oba puta misle da vide duha, oba puta su se uplašili, i oba puta ih je Isus umirivao.
Sećate se da je Isus nahranio 5000 ljudi tako što je umnozio pet hlebova i dve ribe, posle čega je Njegov hod po moru postao predslika vaskrsenja.
Pre vaskrsenja, Isus je apostolima podelio hleb na poslednjoj veceri, ali tada nisu jeli ribu, nego je riba bila na njihovoj trpezi tek posle vaskrsenja.
“Imate li ovde što za jelo? A oni mu daše komad ribe pečene…” Luka 24:41,42 Vratimo se ponovo na jezero i Hrista koji hoda po moru. Kada su apostoli prepoznali Hrista, Petar je kao potvrdu da je to Isus tražio od Isusa da mu dozvoli da hoda po vodi i dođe k Njemu.
Pitanje je šta simboliše to što je Petar počeo da tone posle hodanja po moru, i šta simboliše to što ga Isus spasava posle propadanja u more (Matej 14:30-31). Kada je Isus uhapšen i osuđen na smrt, Petar ga se odrekao pred ljudima, i to je bila Petrova duhovna smrt. Međutim, nakon što je lično video vaskrslog Isusa Hrista, neustrašivo je svima govorio o Hristovom vaskrsenju koje je garancija njegovog i našeg vaskrsenja. Petrovo pokajanje takođe se dogodilo na obali jezera! (Luka 22:31-32 i Jovan 21:14-17). Ovo je bilo Petrovo duhovno vaskrsenje. Dakle, ako je Hristov hod po vodi bio predslika Njegovog vaskrsenja, onda Petrovo hodanje po vodi ukazuje na Petrovo vaskrsenje, i da će Bog vaskrsnuti ljude koji imaju poverenje u Njega. S druge strane, ljudi koji tonu u vodu a ne veruju Bogu, neće vaskrsnuti na večni život. Slično se dešava prilikom krštenja, kada osoba izranja iz vode, što simboliše vaskrsenje te osobe u novi život. Isus je izvukao Petra iz vode, to jest podigao ga je na novi život bez greha. Vaskrsenje Božjeg naroda takođe zavisi od poverenja u Boga. Oni koji veruju Bogu biće vaskrsnuti; a oni koji izgube poverenje u Boga, oni tonu u smrt.
Kad su Isus i Petar ušli u lađu, oluja je prestala kao i u prethodnoj oluji koju je Isus umirio, a apostoli su mu se poklonili i priznali da samo Sin Božji može da ih ovako spase da se ne utope u moru: U oluji na moru, Isus kaže da je Petar posumnjao (Matej 14:30-31). Posle Isusovog vaskrsenja, neki učenici još uvek su sumnjali (Matej 28:17).)
Međutim, posle utišane oluje, učenici se klanjaju Isusu, priznaju da je Isus Sin Božji, “A koji behu u lađi pristupiše i pokloniše mu se govoreći: vaistinu ti si sin Božij.” Matej 14:33 Vest o ovome pročula se po celoj Galileji, i svi koji su dosli k Njemu bili su isceljeni: “…i donesoše k njemu sve bolesnike. I moljahu ga da se samo dotaknu skuta od njegove haljine; i koji se dotakoše ozdraviše.” (Matej 14:34-36) Posle vaskrsenja, događa se isto: Učenici mu se klanjaju, rimski kapetan priznaje da je Isus zaista Sin Božji (Matej 27:54). Isto tako su se učenici poklonili Isusu posle vaskrsenja na gori u Galileji (Matej 28:17). Počevši od Galileje, Isusovo evanđelje iscelilo je ljude od greha po celoj planeti (Matej 28:19).
Ko je taj koji zapoveda oluji i smrti?
Dakle, Isusovo utišavanje oluje i Njegov hod po vodi ukazuju na mnogo veće i značajnije čudo - Hristovo vaskrsenje. Razlog zašto je u Bibliji na toliko mesta Bog govorio ljudima o vaskrsenju, jeste to što je smrt najveći problem čovečanstva, koji obesmišljava sve što smo uradili u životu. Zato je Bog napravio plan kako da vrati u život ljude koji se kaju za odbacivanje Njegovih načela. Hristovo vaskrsenje je garancija vaskrsenja svih koji veruju, koje će se dogoditi prilikom drugog Hristovog dolaska.
Apostol Pavle je rekao: “Jer kako po Adamu svi umiru, tako će i po Hristu svi oživeti. Ali svaki u svom redu: novina Hristos; a potom oni koji verovaše Hristu o njegovu dolasku; Onda kraj, kad preda carstvo Bogu i ocu, i kad ukine svako poglavarstvo i svaku vlast i silu. Jer njemu valja carovati dokle ne položi sve neprijatelje svoje pod noge svoje. A poslednji će se neprijatelj ukinuti smrt. 1.Korinćanima 15:22-26
“A ovo govorim, braćo, da telo i krv ne mogu naslediti carstva Božijega, niti raspadljivost neraspadljivosti nasleđuje. Evo vam kazujem tajnu: jer svi nećemo pomreti, a svi ćemo se pretvoriti. Ujedanput, u trenuću oka u poslednjoj trubi; jer će zatrubiti i mrtvi će ustati neraspadljivi, i mi ćemo se pretvoriti. Jer ovo raspadljivo treba da se obuče u neraspadljivost, i ovo smrtno da se obuče u besmrtnost.
A kad se ovo raspadljivo obuče u neraspadljivost i ovo se smrtno obuče u besmrtnost, onda će se zbiti ona reč što je napisana: pobeda proždrije smrt. Gde ti je, smrti, žalac? Gde ti je, pakle, pobeda? A žalac je smrti greh, a sila je greha zakon. A Bogu hvala koji nam dade pobedu kroz Gospoda našega Isusa Hrista. Zato, braćo moja ljubazna, budite tvrdi, ne dajte se pomaknuti, i napredujte jednako u delu Gospodnjemu znajući da trud vaš nije uzalud pred Gospodom. 1.Korinćanima 15:50-58
Sigurno se pitate kakve veze imaju čudo trenutnog utišavanja oluje i Isusov hod po vodi sa Njegovim vaskrsenjem.
Osim što su sva tri događaja natprirodna, što se ne događaju spontano po prirodnim zakonima, detalji pre i posle Isusovog hodanja po vodi i utišavanja oluje, imaju neverovatne sličnosti sa događajima vezanim za proroka Jonu, kao i sa događajima pre i posle Isusovog vaskrsenja.
Vaskrsenje Isusa Hrista jedna je od najvažnijih tema Biblije. Isus je na mnogo načina prorekao svoju smrt i vaskrsenje, a jedan od najupečatljivijih su Njegov hod po vodi i trenutno utišavanje oluje (Matej 14:14-36). Bog je neverovatnim inžinjerskim dizajnom stvorio svemir i život u njemu, još neverovatnijim inžinjerskim planom pokazao je ljudima unapred kako će Mesija, obećani Spasitelj, doći da otkupi ljude koji žele da se vrate poštovanju svog Stvoritelja. Bog je nadahnuo pisce Biblije da opisivanjem ovih događaja upotrebe najvažnije detalje koji su dobili funkciju proročanstva o Hristovom vaskrsenju. Pogledajmo detalje ovog preciznog proročanstva.
Isus je otvoreno rekao da događaj u kojem je prorok Jona proveo tri dana i tri noći u trbuhu ribe predstavlja proročanstvo za Njegovo vaskrsenje (Matej 12:40). Međutim, pred očima apostola dogodio se događaj veoma sličan stradanju proroka Jone, da su apostoli morali da se zapitaju otkud tolike sličnosti Isusovog spasavanja apostola od oluje sa Joninim spasavanjem mornara od oluje.
Prva sličnost jeste da su i Isus i Jona mirno spavali na brodu dok je napolju besnela oluja. Teško je naći čoveka koji će spavati za vreme oluje koja je bila opasna po život, tako da već ovaj prvi detalj ukazuje da se ne radi o slučajnim podudarnostima. Međutim, ako je samo jedan detalj sličan, još uvek ne možemo biti sigurni da se radi o namernim paralelama.
Dok su Isus i Jona spavali, za to vreme apostoli, koji su se očajnički borili sa olujom, reagovali su kao većina ljudi - bojali su se da će stradati u oluji. Isto tako su i mornari na brodu kojim je plovio Jona bili u strahu da će se potopiti i stradati.
Sledeća sličnost je da su apostoli probudili Isusa Hrista i tražili su od Njega pomoć.S druge strane su i mornari probudili Jonu da se i on moli za spasenje od brodoloma i smrti.
Zapazite da su Isus i Jona pokazali svoje poverenje u Boga, koji je stvorio život na našoj planeti. Isus je izgovorio Reč i umirio more, kao kad je Bog stvarao svet. Bog je izgovorio Reč, iz mora je izašlo kopno, a trećeg dana je izniklo bilje, prvi život na novostvorenoj planeti. Imajte u vidu da je treći dan u Bibliji vezan za vaskrsenje. Isus je za vreme oluje rekao apostolima da se boje smrti jer su maloverni, da nemaju dovoljno poverenja u Boga, a kada bi imali poverenje u Boga kao On, ne bi se bojali.
Na Joninom brodu mornari su se bojali jer su bili maloverni, Jona takođe kaže da spava mirno jer ima poverenje u Boga: “…bojim se Gospoda Boga nebeskoga, koji je stvorio more i suvu zemlju.” (Jona 1.9) Kao što Isus pravi aluziju na stvaranje jer Rečju zaustavlja oluju, isto kao što je Bog Rečju stvorio svet, tako Jona kaže da ima poverenje u Tvorca neba i zemlje.
Da bi ovo bilo još jasnije, pogledajte šta je Isus odgovorio kada su ga pitali “…Ko si ti? i reče im Isus: Početak, kako vam i kažem.” Jovan 8:25 Isusovim slušaocima je bilo jasno da je rečju “početak” napravio aluziju na poznate reči kojima počinje Biblija: “U početku stvori Bog nebo i zemlju”. Time je Isus tvrdio da je On Božja Reč kojom je u početku stvoren svet.
Zapazite da su mornari bacali kocku posle čega su odlučili da bace Jonu u more, to jest u smrt. Isto tako su vojnici bacili kocku da podele Isusovu odeću kada su ga razapeli na krst, pre Isusove smrti.
Jona je takođe svojim rečima doveo do utišavanja oluje: rekao je mornarima da ga bace u more da bi se oluja umirila.
Ako je Jonina smrt u moru trebalo da donese život ljudima na brodu, to je ukazivalo da će Isus koji je utišao oluju, umreti da bi doneo život apostolima na brodu i onima koji mu budu verovali.
Pošto su svi prethodni događaji bili paralelni, trebalo je da apostoli razumeju da kao što Jona alegorijski kaže da je posle 3 dana i noći bio izvučen “iz utrobe grobne” (Jona 2.3), tako će i Isus umreti i izaći “iz dubine grobne”. Jedini način da se utiša Božji gnev bio je da prorok doživi simboličnu smrt i sahranu, a kasnije i simbolično vaskrsenje.
Zatim se oluja utišala i mornari su se bojali Boga (Jona 1:16). Na sličan način, kada se umirila oluja na Galilejskom jezeru, apostoli su bili zadivljeni Hristovom moći: „A ljudi čudiše se govoreći: ko je ovaj da ga slušaju i vetrovi i more?“ Matej 8.27
Primetna je razlika da se ova dva događaja završavaju drugačijim ishodom – Jona je bačen u more, a Isus utišava oluju. Prvi razlog jeste to što Isus kaže da je On veći od Jone („Ninevljani izići će na sud s rodom ovim, i osudiće ga; jer se pokajaše Joninim poučenjem: a gle, ovde je veći od Jone.“ Matej 12:41).
Drugi razlog je to što će Isus apostolima u sledećoj oluji na moru tek da pokaže dodatne detalje Njegovog stradanja i vaskrsenja. Ono što su apostoli trebalo u tom trenutku da razumeju, jeste da kao što je Jona dobrovoljno tražio da strada da bi mornari ostali živi, tako će Mesija dobrovoljno dopustiti da ga ubiju da bi ljudi dobili život i spasenje.
Isus je spasao učenike – a Jona je dozvolio da ga bace u more da bi spasao mornare od smrti.
Zapazite da Jona nije sam skočio u more, nego je dopustio da ga bace oni koji Boga nisu poštovali. Isto tako je Isus dobrovoljno dopustio da ga osude i razapnu na krst oni koji nisu poštovali Boga.
Apostoli su morali sebi da postave pitanje zašto je Jonino stradanje toliko slično oluji u kojoj su se zadesili i umalo izgubili život.
Malo kasnije Isus im je dao odgovor kada su fariseji tražili da pokaze znak da je On Mesija koji je prorečen. Isus im je rekao: “…Rod zli i preljubotvorni traži znak; i neće mu se dati znak osim znaka Jone proroka. Jer kao što je Jona bio u trbuhu kitovom tri dana i tri noći: tako će biti i sin čovečiji u srcu zemlje tri dana i tri noći. Ninevljani izići će na sud s rodom ovim, i osudiće ga; jer se pokajaše Joninijem poučenjem: a gle, ovde je veći od Jone.” Matej 12.39-41
Apostoli su već videli sličnost Isusa sa Jonom, jer su obojica spavali za vreme oluje, dok su se drugi bojali da će poginuti. Obojicu su probudili, i obojica su imali potpuno poverenje u Boga koji je stvorio svet, i svojim rečima spasili su ljude na brodu. Međutim, Isus kaže da je veći od Jone. Jona je bio samo simbol Mesije koji će spasiti sve ljude. Proročanstvo je dato, ali ga fariseji nisu razumeli jer su svojom dvoličnom pobožnošću zatvorili svoj um za uticaj Svetog Duha koji je mogao da im rasvetli značenje ovog proročanstva.
Vaskrsenje: Dakle, to što je Jona trećeg dana izbačen na suvu zemlju (Jona 2.1,11), Isus je protumačio kao proročanstvo da će On trećeg dana posle svoje smrti vaskrsnuti. Zapazite da je prilikom stvaranja sveta Bog stvorio suvo tlo iz mora baš trećeg dana, i da je baš trećeg dana učinio da biljke izniknu, da se prvi put na planeti pojavi život. Zato je treći dan kasnije postao simbol rađanja života ili vaskrsenja, i proročanstvo za vaskrsenje Mesije trećeg dana. Isus je jasno razumeo svoju misiju kao ponovno odigravanje onoga što se desilo Joni.
Isusovo krštenje u vodi (Marko 10.38; Luka 12.50), bilo je predslika Njegove smrti i polaganja u grob, a ustajanje iz vode predslika je Njegovog vaskrsenja. Tako krštenje svakog čoveka koji veruje Bogu predstavlja poverenje da iako ćemo umreti i biti stavljeni u grob, prilikom drugog Hristovog dolaska Bog će nas vaskrsnuti na večni život. Jona je izašao živ na kopno trećeg dana, jer je treći dan u celoj Bibliji predslika vaskrsenja Mesije.
Isus daje hleb (i ribu) Kratko vreme nakon što je trenutno umirio oluju, Isus je hodajući po vodi dao apostolima još jedno proročanstvo o vaskrsenju.
75 Događaj je započeo tako što je Isus učinio čudo i umnožio 5 hlebova i dve ribe kako bi nahranio 5000 ljudi (Matej 14:19). Paralelno ovom događaju, Isus je za vreme poslednje večere prelomio hleb i dao ga apostolima, rekavši da je to Njegovo telo koje se lomi za njih (Matej 26:26).
Isus im je kasnije dao uputstvo da ovaj hleb života daju svima koji iskreno traže Boga. Riba se pojavljuje na trpezi kada se Isus posle vaskrsenja javio apostolima. Videćemo kasnije kako je ovaj događaj u gornjoj sobi posle vaskrsenja još povezan sa Isusovim hodanjem po vodi.
Nakon što je Isus nahranio 5000 ljudi, poslao je apostole same preko jezera, dok je On ostao sam da se moli (Matej 14:23). Slično tome, odmah nakon poslednje večere, Isus je otišao u Getsimaniju da se nasamo moli Bogu, dok su apostoli bili malo dalje od Njega (Matej 26:36,44). Odmah nakon toga, u Getsimaniju je došao izdajnik Juda uz naoružane vojnike, i Isus je dopustio da ga uhapse I kasnije osude na smrt. Tako su ponovo apostoli bili razdvojeni od Isusa, dok je On odveden na suđenje i smrt na krstu.
Sledeći događaj na jezeru bila je još jedna oluja, nevolja u kojoj su bili razdvojeni od Isusa. Apostoli su ponovo bili “u nevolji od valova”, slično kao kada su prethodno bili u životnoj opasnosti za vreme oluje dok je Isus spavao. Asocijacija na prethodnu buru je jasna, naročito kada znamo da je san u Bibliji simbol smrti, u ovom slučaju Isusove smrti koja se dogodila kada su apostoli ostali sami. Posle Isusovog hapsenja, Bili su u životnoj opasnosti jer su vrlo lako mogli da budu uhapšeni kao i Isus i osuđeni na smrt, pa su se krili u gornjoj sobi u Jerusalimu.
Obratite pažnju na vreme kada se ovo događa, četvrta noćna straža. U Hristovo vreme, u Izraelu noć je trajala približno 12 sati i bila je podeljena u 4 noćne straže koje su trajale po 3 sata. Tako je četvrta noćna straža trajala pred svitanje, od 3-6 ujutro. Znajući kako Bog sve detaljno planira,
nije iznenađenje da su u sažetom opisu Isusovog života sva 4 evanđelista zapisala detalj da se Hristovo vasksenje dogodilo baš pred jutro: “A po večeru subotnom na osvitak prvoga dana nedelje…” Matej 28:1 “I vrlo rano u prvi dan nedelje dođoše na grob oko sunčanoga rođaja…” Marko 16:2 “A u prvi dan nedeljni dođoše vrlo rano na grob…” Luka 24:1 “A u prvi dan nedelje dođe Marija Magdalina na grob rano, još dok se ne beše rasvanulo…” Jovan 20:1
Sledeća čudna stvar jeste da je Isus hodao po vodi umesto da koristi čamac (Matej 14:26). Isus nikada nije činio besmislena, nesvrsishodna čuda. Svako Njegovo čudo imalo je značajnu poruku za ljude koji su videli to čudo. Ako pogledamo kontekst hodanja po vodi i prethodne sličnosti sa Hristovim vaskrsenjem, vidi se da je redosled oba događaja u velikoj meri podudaran. Upravo zbog toga stiče se utisak da je hodanjem po vodi Isus ukazao da će u budućnosti učiniti nešto izvan prirodnih zakona, nešto što niko u istoriji nije učinio – da će vaskrsnuti iz mrtvih da bi živeo večno.
Neke ljude je Bog vaskrsao ali su umrli ponovo (Lazar, sin udovice iz Naina, Jairova ćerka). Međutim, Isus vaskrsava da večno živi i da drugima koji veruju obezbedi večni život.
Preko događaja pre i posle Isusovog hodanja po vodi, trebalo je da apostoli prepoznaju da će im u budućnosti Isus dati hleb života na poslednjoj večeri kao što je nahranio 5000 ljudi, da će zatim ostati sami bez Hrista, da će se plašiti za svoj život i da će u četvrtu noćnu stražu, u rano jutro videti Božje najveće čudo: prazan grob i vaskrsenje utelovljene Božje Reči kojom je svet stvoren! Hod po vodi je ukazivao na drugo, mnogo vece čudo – na vaskrsenje Mesije.
Sledeći detalj još jasnije ukazuje na Hristovo vaskrsenje: „i videvši ga učenici po moru gde ide, poplašiše se govoreći: to je utvara; i od straha povikaše. “ Matej 14:26 Reč utvara je grčka reč φάντασμα fantazma, što znači „duh“. Iz činjenice da su apostoli mislili da vide duha, lako je asocirati događaj sa smrću i vaskrsenjem. Reč „duh“ ljudi razumeju kao nekog ko je bio mrtav, pa je oživeo. Kao što su u oluji apostoli mislili od Isusa da vide duha, tako su i posle vaskrsenja apostoli mislili da vide duha kad se Isus pojavio pred njima: “A oni se uplašiše, i poplašeni budući, mišljahu da vide duha.” Luka 24:37 Zato im Isus daje da ga opipaju da im dokaže da nije duh, nego ima telo. “Vidite ruke moje i noge moje: ja sam glavom; opipajte me i vidite; jer duh tela i kostiju nema kao što vidite da ja imam.“ Luka 24:39
Ni ovo nije kraj paralelama. Apostoli su se uplašili kad su videli Isusa da hoda po moru, i kad su ga videli u gornjoj sobi (Luka 24:37). Isus ih u oba slučaja poziva da se ne plaše: “…i od straha povikaše. A Isus odmah reče im govoreći: ne bojte se; ja sam, ne plašite se.” Matej 14:26,27
„I reče im: šta se plašite? I zašto takve misli ulaze u srca vaša? “ Luka 24:37 ---- Takođe, Isus teši uplašene žene govoreći: “Ne bojte se!” (Matej 28:10). Dakle, u oba slučaja ista grupa ljudi, apostoli, oba puta misle da vide duha, oba puta su se uplašili, i oba puta ih je Isus umirivao.
Sećate se da je Isus nahranio 5000 ljudi tako što je umnozio pet hlebova i dve ribe, posle čega je Njegov hod po moru postao predslika vaskrsenja.
Pre vaskrsenja, Isus je apostolima podelio hleb na poslednjoj veceri, ali tada nisu jeli ribu, nego je riba bila na njihovoj trpezi tek posle vaskrsenja.
“Imate li ovde što za jelo? A oni mu daše komad ribe pečene…” Luka 24:41,42 Vratimo se ponovo na jezero i Hrista koji hoda po moru. Kada su apostoli prepoznali Hrista, Petar je kao potvrdu da je to Isus tražio od Isusa da mu dozvoli da hoda po vodi i dođe k Njemu.
Pitanje je šta simboliše to što je Petar počeo da tone posle hodanja po moru, i šta simboliše to što ga Isus spasava posle propadanja u more (Matej 14:30-31). Kada je Isus uhapšen i osuđen na smrt, Petar ga se odrekao pred ljudima, i to je bila Petrova duhovna smrt. Međutim, nakon što je lično video vaskrslog Isusa Hrista, neustrašivo je svima govorio o Hristovom vaskrsenju koje je garancija njegovog i našeg vaskrsenja. Petrovo pokajanje takođe se dogodilo na obali jezera! (Luka 22:31-32 i Jovan 21:14-17). Ovo je bilo Petrovo duhovno vaskrsenje. Dakle, ako je Hristov hod po vodi bio predslika Njegovog vaskrsenja, onda Petrovo hodanje po vodi ukazuje na Petrovo vaskrsenje, i da će Bog vaskrsnuti ljude koji imaju poverenje u Njega. S druge strane, ljudi koji tonu u vodu a ne veruju Bogu, neće vaskrsnuti na večni život. Slično se dešava prilikom krštenja, kada osoba izranja iz vode, što simboliše vaskrsenje te osobe u novi život. Isus je izvukao Petra iz vode, to jest podigao ga je na novi život bez greha. Vaskrsenje Božjeg naroda takođe zavisi od poverenja u Boga. Oni koji veruju Bogu biće vaskrsnuti; a oni koji izgube poverenje u Boga, oni tonu u smrt.
Kad su Isus i Petar ušli u lađu, oluja je prestala kao i u prethodnoj oluji koju je Isus umirio, a apostoli su mu se poklonili i priznali da samo Sin Božji može da ih ovako spase da se ne utope u moru: U oluji na moru, Isus kaže da je Petar posumnjao (Matej 14:30-31). Posle Isusovog vaskrsenja, neki učenici još uvek su sumnjali (Matej 28:17).)
Međutim, posle utišane oluje, učenici se klanjaju Isusu, priznaju da je Isus Sin Božji, “A koji behu u lađi pristupiše i pokloniše mu se govoreći: vaistinu ti si sin Božij.” Matej 14:33 Vest o ovome pročula se po celoj Galileji, i svi koji su dosli k Njemu bili su isceljeni: “…i donesoše k njemu sve bolesnike. I moljahu ga da se samo dotaknu skuta od njegove haljine; i koji se dotakoše ozdraviše.” (Matej 14:34-36) Posle vaskrsenja, događa se isto: Učenici mu se klanjaju, rimski kapetan priznaje da je Isus zaista Sin Božji (Matej 27:54). Isto tako su se učenici poklonili Isusu posle vaskrsenja na gori u Galileji (Matej 28:17). Počevši od Galileje, Isusovo evanđelje iscelilo je ljude od greha po celoj planeti (Matej 28:19).
Ko je taj koji zapoveda oluji i smrti?
Dakle, Isusovo utišavanje oluje i Njegov hod po vodi ukazuju na mnogo veće i značajnije čudo - Hristovo vaskrsenje. Razlog zašto je u Bibliji na toliko mesta Bog govorio ljudima o vaskrsenju, jeste to što je smrt najveći problem čovečanstva, koji obesmišljava sve što smo uradili u životu. Zato je Bog napravio plan kako da vrati u život ljude koji se kaju za odbacivanje Njegovih načela. Hristovo vaskrsenje je garancija vaskrsenja svih koji veruju, koje će se dogoditi prilikom drugog Hristovog dolaska.
Apostol Pavle je rekao: “Jer kako po Adamu svi umiru, tako će i po Hristu svi oživeti. Ali svaki u svom redu: novina Hristos; a potom oni koji verovaše Hristu o njegovu dolasku; Onda kraj, kad preda carstvo Bogu i ocu, i kad ukine svako poglavarstvo i svaku vlast i silu. Jer njemu valja carovati dokle ne položi sve neprijatelje svoje pod noge svoje. A poslednji će se neprijatelj ukinuti smrt. 1.Korinćanima 15:22-26
“A ovo govorim, braćo, da telo i krv ne mogu naslediti carstva Božijega, niti raspadljivost neraspadljivosti nasleđuje. Evo vam kazujem tajnu: jer svi nećemo pomreti, a svi ćemo se pretvoriti. Ujedanput, u trenuću oka u poslednjoj trubi; jer će zatrubiti i mrtvi će ustati neraspadljivi, i mi ćemo se pretvoriti. Jer ovo raspadljivo treba da se obuče u neraspadljivost, i ovo smrtno da se obuče u besmrtnost.
A kad se ovo raspadljivo obuče u neraspadljivost i ovo se smrtno obuče u besmrtnost, onda će se zbiti ona reč što je napisana: pobeda proždrije smrt. Gde ti je, smrti, žalac? Gde ti je, pakle, pobeda? A žalac je smrti greh, a sila je greha zakon. A Bogu hvala koji nam dade pobedu kroz Gospoda našega Isusa Hrista. Zato, braćo moja ljubazna, budite tvrdi, ne dajte se pomaknuti, i napredujte jednako u delu Gospodnjemu znajući da trud vaš nije uzalud pred Gospodom. 1.Korinćanima 15:50-58