Prvo Hristovo javljanje u gornjoj sobi
(Mk 16.13; Lk 24.33-49; Jn 20.19-23)
I oni ustavši onaj čas, otišavši vratiše se u Jerusalim, i nađoše u skupu jedanaestoricu i koji behu s njima, koji govorahu: Zaista ustade Gospod, i javi se Simonu. I oni kazaše šta bi na putu, i kako Ga poznaše kad prelomi hleb. I ni njima ne verovaše.
A kad oni ovo govorahu, kad bi uveče, onaj prvi dan nedelje, i vrata behu zatvorena gde se behu učenici skupili od straha jevrejskog, dođe sam Isus i stade među njima na sredu, i reče im: Mir vam.
A oni se uplašiše, i poplašeni budući, mišljahu da vide duha.
I reče im: Šta se plašite? I zašto takve misli ulaze u srca vaša? Vidite ruke moje i noge moje: ja sam glavom; opipajte me i vidite; jer duh tela i kostiju nema kao što vidite da ja imam. I ovo rekavši pokaza im ruke i noge i rebra svoja. Onda se učenici obradovaše videvši Gospoda.
A dok oni još ne verovahu od radosti i čuđahu se reče im: Imate li ovde šta za jelo? A oni Mu daše komad ribe pečene, i meda u saću. I uzevši izjede pred njima
I reče im: Ovo su reči koje sam vam govorio još dok sam bio s vama, da sve treba da se svrši šta je za mene napisano u zakonu Mojsijevom i u prorocima i u psalmima. Tada im otvori um da razumeju pismo.
A Isus im reče opet: Tako je pisano, i tako je trebalo da Hristos postrada i da ustane iz mrtvih treći dan; Mir vam; kao što Otac posla mene, i ja šaljem vas. I da se propoveda pokajanje u ime Njegovo i oproštenje greha po svim narodima počevši od Jerusalima. A vi ste svedoci ovome. I ovo rekavši dunu, i reče im: Primite Duh Sveti. Kojima oprostite grehe, oprostiće im se; i kojima zadržite, zadržaće se. I gle, ja ću poslati obećanje Oca svog na vas; a vi sedite u gradu jerusalimskom dok se ne obučete u silu s visine
(Mk 16.13; Lk 24.33-49; Jn 20.19-23)
I oni ustavši onaj čas, otišavši vratiše se u Jerusalim, i nađoše u skupu jedanaestoricu i koji behu s njima, koji govorahu: Zaista ustade Gospod, i javi se Simonu. I oni kazaše šta bi na putu, i kako Ga poznaše kad prelomi hleb. I ni njima ne verovaše.
A kad oni ovo govorahu, kad bi uveče, onaj prvi dan nedelje, i vrata behu zatvorena gde se behu učenici skupili od straha jevrejskog, dođe sam Isus i stade među njima na sredu, i reče im: Mir vam.
A oni se uplašiše, i poplašeni budući, mišljahu da vide duha.
I reče im: Šta se plašite? I zašto takve misli ulaze u srca vaša? Vidite ruke moje i noge moje: ja sam glavom; opipajte me i vidite; jer duh tela i kostiju nema kao što vidite da ja imam. I ovo rekavši pokaza im ruke i noge i rebra svoja. Onda se učenici obradovaše videvši Gospoda.
A dok oni još ne verovahu od radosti i čuđahu se reče im: Imate li ovde šta za jelo? A oni Mu daše komad ribe pečene, i meda u saću. I uzevši izjede pred njima
I reče im: Ovo su reči koje sam vam govorio još dok sam bio s vama, da sve treba da se svrši šta je za mene napisano u zakonu Mojsijevom i u prorocima i u psalmima. Tada im otvori um da razumeju pismo.
A Isus im reče opet: Tako je pisano, i tako je trebalo da Hristos postrada i da ustane iz mrtvih treći dan; Mir vam; kao što Otac posla mene, i ja šaljem vas. I da se propoveda pokajanje u ime Njegovo i oproštenje greha po svim narodima počevši od Jerusalima. A vi ste svedoci ovome. I ovo rekavši dunu, i reče im: Primite Duh Sveti. Kojima oprostite grehe, oprostiće im se; i kojima zadržite, zadržaće se. I gle, ja ću poslati obećanje Oca svog na vas; a vi sedite u gradu jerusalimskom dok se ne obučete u silu s visine
MARKO: 16.13 I oni otišavši javiše ostalima; i ni njima ne verovaše. |
LUKA: 24.33 I ustavši onaj čas, vratiše se u Jerusalim, i nađoše u skupu jedanaestoricu i koji behu s njima, 24.34 Koji govorahu: Zaista ustade Gospod, i javi se Simonu. 24.35 I oni kazaše šta bi na putu, i kako Ga poznaše kad prelomi hleb. 24.36 A kad oni ovo govorahu, i sam Isus stade među njima, i reče im: Mir vam. 24.37 A oni se uplašiše, i poplašeni budući, mišljahu da vide duha. 24.38 I reče im: Šta se plašite? I zašto takve misli ulaze u srca vaša? 24.39 Vidite ruke moje i noge moje: ja sam glavom; opipajte me i vidite; jer duh tela i kostiju nema kao što vidite da ja imam. 24.40 I ovo rekavši pokaza im ruke i noge. 24.41 A dok oni još ne verovahu od radosti i čuđahu se reče im: Imate li ovde šta za jelo? 24.42 A oni Mu daše komad ribe pečene, i meda u saću. 24.43 I uzevši izjede pred njima 24.44 I reče im: Ovo su reči koje sam vam govorio još dok sam bio s vama, da sve treba da se svrši šta je za mene napisano u zakonu Mojsijevom i u prorocima i u psalmima. 24.45 Tada im otvori um da razumeju pismo. 24.46 I reče im: Tako je pisano, i tako je trebalo da Hristos postrada i da ustane iz mrtvih treći dan; 24.47 I da se propoveda pokajanje u ime Njegovo i oproštenje greha po svim narodima počevši od Jerusalima. 24.48 A vi ste svedoci ovome. 24.49 I gle, ja ću poslati obećanje Oca svog na vas; a vi sedite u gradu jerusalimskom dok se ne obučete u silu s visine. |
JOVAN: 20.19 A kad bi uveče, onaj prvi dan nedelje, i vrata behu zatvorena gde se behu učenici skupili od straha jevrejskog, dođe Isus i stade na sredu i reče im: Mir vam. 20.20 I ovo rekavši pokaza im ruke i rebra svoja. Onda se učenici obradovaše videvši Gospoda. 20.21 A Isus im reče opet: Mir vam; kao što Otac posla mene, i ja šaljem vas. 20.22 I ovo rekavši dunu, i reče im: Primite Duh Sveti. 20.23 Kojima oprostite grehe, oprostiće im se; i kojima zadržite, zadržaće se. |