Noćno saslušanje -Sinedrion
(Mt 26.57-75; Mk 14.53-72; Lk 22.54-65; Jn 18.25-27)
A kad Ga uhvatiše, oni što uhvatiše Isusa odvedoše Ga i uvedoše u dvor poglavara svešteničkog Kajafe, gde se svi glavari sveštenički, književnici i starešine sabraše.
A Petar iđaše za Njim izdaleka do dvora poglavara svešteničkog i ušavši unutra sede sa slugama da vidi svršetak, i grejaše se kod ognja.
A glavari sveštenički i starešine i sav sabor (skupština) tražahu lažna svedočanstva na Isusa da bi Ga ubili; I ne nađoše; i premda mnogi lažni svedoci dolaziše, i svedočahu lažno na Njega, svedočanstva ne behu jednaka i ne nađoše. Najposle dođoše dva lažna svedoka. I jedni ustavši svedočahu na Njega lažno govoreći: Mi smo čuli gde on govori: Ja mogu razvaliti crkvu Božju i za tri dana načiniti je. Ja ću razvaliti ovu crkvu koja je rukama načinjena, i za tri dana načiniću drugu koja neće biti rukama načinjena. I ni ovo svedočanstvo njihovo ne beše jednako.
I ustavši poglavar sveštenički na sredu zapita Isusa govoreći: Zar ništa ne odgovaraš što ovi na tebe svedoče? A Isus je ćutao i ništa ne odgovaraše.
I opet poglavar sveštenički zapita i reče Mu: Zaklinjem te živim Bogom da nam kažeš: Jesi li ti Hristos sin Božji, Sin Blagoslovenoga?
A Isus mu reče: Jesam. Ti kaza. Ali ja vam kažem: odsele ćete videti Sina čovečijeg gde sedi s desne strane Sile i ide na oblacima nebeskim.
Tada poglavar sveštenički razdre haljine svoje govoreći: Huli na Boga; šta nam trebaju više svedoci? Evo sad čuste njegovu hulu na Boga. Šta mislite? A oni svi odgovarajući rekoše: Zaslužio je smrt.
Tada počeše jedni pljuvati na Nj, i pokrivati Mu lice, i ćušati Ga, pljunuše Mu u lice, i udariše Ga po licu, a jedni Mu daše i priuške govoreći: Proreci nam, Hriste, ko te udari? I sluge Ga behu po obrazima.
A kad oni naložiše oganj nasred dvora i seđahu zajedno, i Simon Petar seđaše dole među njima napolju na dvoru i stajaše i grejaše se, i dođe k njemu jedna sluškinja poglavara svešteničkog i videvši Petra gde sedi kod ognja gde se greje, i pogledavši na nj reče: i ti si bio s Isusom Nazarećaninom, Galilejcem. I ovaj beše s njim. A on se odreče pred svima govoreći: Ženo! Ne znam niti razumem šta ti govoriš. Ne poznajem ga. I izađe napolje pred dvor: i petao zapeva.
I opet malo zatim, kad iziđe k vratima ugleda ga druga (drugi) sluškinja, i poče govoriti onima što stajahu onde: Da nisi i ti od učenika njegovih? I ti si od njih. I ovaj beše sa Isusom Nazarećaninom. Ovaj je od njih. A Petar  opet odreče se kletvom: Čoveče! Nisam. Ne znam tog čoveka.
A malo zatim, pošto prođe oko jednog sahata, pristupiše neki drugi što stajahu i opet potvrđivaše govoreći Petru: Vaistinu i ti si od njih; jer te i govor tvoj izdaje, i govor ti je onakav. Zaista i ovaj beše s njim; jer je Galilejac. Reče jedan od slugu poglavara svešteničkog koji beše rođak onome što mu Petar odseče uho: Ne videh li ja tebe u vrtu s njim? Tada se Petar poče kleti i preklinjati da ne zna tog čoveka i reče: Čoveče! Ne znam šta govoriš. Ne znam tog čoveka za koga vi govorite. I odmah, dok on još govoraše, drugi put zapeva petao.
I obazrevši se Gospod pogleda na Petra, i opomenu se Petar reči Isusove (Gospodnje) što mu je rekao: Dok petao dvaput ne zapeva, tri puta ćeš me se odreći. I izašavši napolje stade plakati i plaka gorko.
A ljudi koji držahu Isusa rugahu Mu se, i bijahu Ga. I pokrivši Ga, bijahu Ga po obrazu i pitahu Ga govoreći: Proreci ko Te udari? I druge mnoge hule govorahu na Nj.
​MATEJ: 26.57 I oni što uhvatiše Isusa odvedoše Ga poglavaru svešteničkom, Kajafi, gde se književnici i starešine sabraše.
26.58 A Petar iđaše za Njim izdaleka do dvora poglavara svešteničkog i ušavši unutra sede sa slugama da vidi svršetak.
26.59 A glavari sveštenički i starešine i sav sabor tražahu lažna svedočanstva na Isusa da bi Ga ubili;
26.60 I ne nađoše; i premda mnogi lažni svedoci dolaziše, ne nađoše. Najposle dođoše dva lažna svedoka,
26.61 I rekoše: On je kazao: Ja mogu razvaliti crkvu Božju i za tri dana načiniti je.
26.62 I ustavši poglavar sveštenički reče Mu: Zar ništa ne odgovaraš što ovi na tebe svedoče?
26.63 A Isus je ćutao. I poglavar sveštenički odgovarajući reče Mu: Zaklinjem te živim Bogom da nam kažeš jesi li ti Hristos sin Božji?
26.64 Reče mu Isus: Ti kaza. Ali ja vam kažem: odsele ćete videti Sina čovečijeg gde sedi s desne strane sile i ide na oblacima nebeskim.
26.65 Tada poglavar sveštenički razdre haljine svoje govoreći: Huli na Boga; šta nam trebaju više svedoci? Evo sad čuste hulu njegovu.
26.66 Šta mislite? A oni odgovarajući rekoše: Zaslužio je smrt.
26.67 Tada pljunuše Mu u lice, i udariše Ga po licu, a jedni Mu daše i priuške
26.68 Govoreći: Proreci nam, Hriste, ko te udari?
26.69 A Petar seđaše napolju na dvoru, i pristupi k njemu jedna sluškinja govoreći: i ti si bio s Isusom Galilejcem.
26.70 A on se odreče pred svima govoreći: Ne znam šta govoriš.
26.71 A kad iziđe k vratima ugleda ga druga, i reče onima što behu onde: i ovaj beše sa Isusom Nazarećaninom.
26.72 On opet odreče se kletvom: Ne znam tog čoveka.
26.73 A malo potom pristupiše oni što stajahu i rekoše Petru: Vaistinu i ti si od njih; jer te i govor tvoj izdaje.
26.74 Tada se poče kleti i preklinjati da ne zna tog čoveka. I odmah zapeva petao.
26.75 I opomenu se Petar reči Isusove što mu je rekao: Dok petao ne zapeva tri puta ćeš me se odreći. I izašavši napolje plaka gorko. 
​MARKO: 14.53 I dovedoše Isusa k poglavaru svešteničkom, i stekoše se k njemu svi glavari sveštenički i književnici i starešine.
14.54 I Petar ide za Njim izdaleka do u dvor poglavara svešteničkog, i seđaše sa slugama, i grejaše se kod ognja.
14.55 A glavari sveštenički i sva skupština tražahu na Isusa svedočanstva da Ga ubiju; i ne nađoše;
14.56 Jer mnogi svedočahu lažno na Njega i svedočanstva ne behu jednaka.
14.57 I jedni ustavši svedočahu na Njega lažno govoreći:
14.58 Mi smo čuli gde on govori: Ja ću razvaliti ovu crkvu koja je rukama načinjena, i za tri dana načiniću drugu koja neće biti rukama načinjena.
14.59 I ni ovo svedočanstvo njihovo ne beše jednako.
14.60 I ustavši poglavar sveštenički na sredu zapita Isusa govoreći: Zar ništa ne odgovaraš što ovi na tebe svedoče?
14.61 A On ćutaše i ništa ne odgovaraše. Opet poglavar sveštenički zapita i reče: Jesi li ti Hristos, Sin Blagoslovenoga?
14.62 A Isus reče: Jesam; i videćete Sina čovečjeg gde sedi s desne strane Sile i ide na oblacima nebeskim.
14.63 A poglavar sveštenički razdre svoje haljine, i reče: Šta nam trebaju više svedoci?
14.64 Čuste hulu na Boga; šta mislite? A oni svi kazaše da je zaslužio smrt.
14.65 I počeše jedni pljuvati na Nj, i pokrivati Mu lice, i ćušati Ga, i govoriti Mu: Proreci; i sluge Ga behu po obrazima.
14.66 I kad beše Petar dole na dvoru, dođe jedna od sluškinja poglavara svešteničkog,
14.67 I videvši Petra gde se greje pogleda na nj i reče: I ti si bio s Isusom Nazarećaninom.
14.68 A on se odreče govoreći: Ne znam niti razumem šta ti govoriš. I izađe napolje pred dvor: i petao zapeva.
14.69 I opet, kad ga vide sluškinja, poče govoriti onima što stajahu onde: Ovaj je od njih.
14.70 A on se opet odricaše. I malo zatim opet oni što stajahu onde rekoše Petru: Vaistinu si od njih: jer si Galilejac, i govor ti je onakav.
14.71 A on se poče kleti i preklinjati: Ne znam tog čoveka za koga vi govorite.
14.72 I drugi put zapeva petao. I opomenu se Petar reči što mu reče Isus: Dok petao dvaput ne zapeva odreći ćeš me se triput. I stade plakati. 
​LUKA: 22.54 A kad Ga uhvatiše, odvedoše Ga i uvedoše u dvor poglavara svešteničkog. A Petar iđaše za Njim izdaleka.
22.55 A kad oni naložiše oganj nasred dvora i seđahu zajedno, i Petar seđaše među njima.
22.56 Videvši ga, pak, jedna sluškinja gde sedi kod ognja, i pogledavši na nj reče: i ovaj beše s njim.
22.57 A on Ga se odreče govoreći: Ženo! Ne poznajem ga.
22.58 I malo zatim, vide ga drugi i reče: i ti si od njih. A Petar reče: Čoveče! Nisam.
22.59 I pošto prođe oko jednog sahata, drugi neko potvrđivaše govoreći: Zaista i ovaj beše s njim; jer je Galilejac.
22.60 A Petar reče: Čoveče! Ne znam šta govoriš. I odmah dok on još govoraše zapeva petao.
22.61 I obazrevši se Gospod pogleda na Petra, i Petar se opomenu reči Gospodnje kako mu reče: Pre nego petao zapeva odreći ćeš me se triput.
22.62 I izišavši napolje plaka gorko.
22.63 A ljudi koji držahu Isusa rugahu Mu se, i bijahu Ga.
22.64 I pokrivši Ga, bijahu Ga po obrazu i pitahu Ga govoreći: Proreci ko Te udari?
22.65 I druge mnoge hule govorahu na Nj.
​JOVAN: 18.25 A Simon Petar stajaše i grejaše se. Onda mu rekoše: Da nisi i ti od učenika njegovih? A on se odreče i reče: Nisam.
18.26 Reče jedan od slugu poglavara svešteničkog koji beše rođak onome što mu Petar odseče uho: Ne videh li ja tebe u vrtu s njim?
18.27 Onda se Petar opet odreče; i odmah petao zapeva.