Getsimanija
(Mt 26.36-56; Mk 14.32-52; Lk 22.39-53; Jn 18.1-11)
I rekavši ovo, Isus iziđe i otide tada učenicima svojim po običaju na goru maslinsku; preko potoka Kedrona gde beše vrt, u koji uđe On i učenici Njegovi. A kad dođe na mesto u selo koje se zove Getsimanija, reče učenicima svojim: Sedite ovde dok ja idem tamo da se pomolim Bogu. Molite se Bogu da ne padnete u napast.
I uze sa sobom Petra i oba sina Zevedejeva, Jakova i Jovana, zabrinu se i poče tužiti.
Tada reče im Isus: Žalosna je duša moja do smrti; počekajte ovde, i stražite sa mnom.
I otišavši malo, sam odstupi od njih kako se može kamenom dobaciti, i kleknuvši na kolena pade na lice svoje na zemlju, moleći se Bogu i govoreći: Oče moj! Ako je moguće da me mimoiđe čaša ova i čas; I govoraše: Ava Oče! Sve je moguće Tebi; Kad bi hteo da proneseš ovu čašu mimo mene! Ali opet ne kako ja hoću nego kako Ti, ne moja volja nego Tvoja da bude.
I došavši k učenicima nađe ih gde spavaju, i reče Petru: Simone! Zar spavaš? Zar ne mogoste jedan čas postražiti sa mnom? Stražite i molite se Bogu da ne padnete u napast; jer je duh srčan, ali je telo slabo.
Opet po drugi put otide i pomoli se Bogu one iste reči govoreći: Oče moj! Ako me ne može čaša ova mimoići da je ne pijem, neka bude volja Tvoja. A anđeo Mu se javi s neba, i krepi Ga. I budući u borenju, moljaše se bolje; znoj pak Njegov beše kao kaplje krvi koje kapahu na zemlju.
I ustavši od molitve i vrativši se dođe k učenicima svojim, i nađe ih, a oni spavaju od žalosti, jer im behu oči otežale; I reče im: Što spavate? Ustanite, molite se Bogu da ne padnete u napast. I ne znahu šta bi Mu odgovorili.
I ostavivši ih otide opet i treći put te se pomoli govoreći one iste reči.
Tada dođe treći put k učenicima svojim i reče im: Jednako spavate i počivate; dosta je; evo se približi čas, i Sin čovečiji predaje se u ruke grešnicima. Ustanite da idemo; evo izdajnik se moj približi.
I odmah, dok On još tako govoraše, gle, dođe Juda, jedan od dvanaestorice, izdajnik Njegov, koji znaše ono mesto; jer se Isus često skupljaše onde s učenicima svojim, i s njim četa, ljudi mnogi s fenjerima i sa svećama i s oružjem, s noževima i s koljem, momci od glavara svešteničkih i od književnika i starešina narodnih i fariseja. I Juda iđaše pred njima.
A izdajnik Njegov dade im znak govoreći: Koga ja celivam onaj je; držite ga i vodite ga čuvajući.
I došavši, odmah pristupi k Isusu da Ga celiva i reče: Ravi! Zdravo, ravi! I celiva Ga. Jer im on beše dao znak: Koga celivam onaj je.
A Isus mu reče: Prijatelju! Šta ćeš ti ovde? Juda! Zar celivom izdaješ Sina čovečijeg?
A Isus znajući sve što će biti od Njega iziđe i reče im: Koga tražite?
Odgovoriše Mu: Isusa Nazarećanina. Isus im reče: Ja sam. A s njima stajaše i Juda koji Ga izdavaše.
A kad im reče: Ja sam; izmakoše se natrag i popadaše na zemlju.
Onda ih opet zapita Isus: Koga tražite? A oni rekoše: Isusa Nazarećanina.
Isus im odgovori: Kazah vam da sam ja. Ako dakle mene tražite, ostavite ove nek idu. Da se izvrši reč što reče: Ne izgubih ni jednog od onih koje si mi dao.
Tada pristupivši digoše ruke na Isusa i uhvatiše Ga.
A kad oni što behu s Njim videše šta će biti, rekoše Mu: Gospode, da bijemo nožem? I gle, jedan od onih što stajahu onde, što behu sa Isusom, Simon Petar imaše nož, mašivši se rukom izvadi nož svoj te udari slugu poglavara svešteničkog, i odseče mu desno uho. A sluzi beše ime Malho.
Tada Isus odgovarajući reče Petru: Ostavite to. Zadeni nož u nožnice. Vrati nož svoj na mesto njegovo; jer svi koji se maše za nož od noža će izginuti. Čašu koju mi dade Otac zar da je ne pijem? Ili misliš ti da ja ne mogu sad umoliti Oca svog da mi pošalje više od dvanaest legeona anđela? Ali kako bi se ispunilo šta stoji u pismu da ovo treba da bude? I dohvativši se do uha njegovog isceli ga.
A glavarima svešteničkim i vojvodama crkvenim i starešinama i ljudima koji behu došli na Nj, u taj čas reče Isus: Zar kao na hajduka iziđoste s noževima i s koljem da me uhvatite, a svaki dan sam bio kod vas, s vama u crkvi i sedeo učeći u crkvi, i ne digoste ruku na mene i ne uhvatiste me. Ali je sad vaš čas i oblast tame. A ovo sve bi da se zbudu pisma proročka.
Tada učenici svi ostaviše Ga, i pobegoše.
I za Njim iđaše nekakav mladić ogrnut platnom po golom telu; i uhvatiše onog mladića. A on ostavivši platno go pobeže od njih
​MATEJ: 26.36 Tada dođe Isus s njima u selo koje se zove Getsimanija, i reče učenicima: Sedite tu dok ja idem tamo da se pomolim Bogu.
26.37 I uzevši Petra i oba sina Zevedejeva zabrinu se i poče tužiti.
26.38 Tada reče im Isus: Žalosna je duša moja do smrti; počekajte ovde, i stražite sa mnom.
26.39 I otišavši malo pade na lice svoje moleći se i govoreći: Oče moj! Ako je moguće da me mimoiđe čaša ova; ali opet ne kako ja hoću nego kako Ti.
26.40 I došavši k učenicima nađe ih gde spavaju, i reče Petru: Zar ne mogoste jedan čas postražiti sa mnom?
26.41 Stražite i molite se Bogu da ne padnete u napast; jer je duh srčan, ali je telo slabo.
26.42 Opet po drugi put otide i pomoli se govoreći: Oče moj! Ako me ne može čaša ova mimoići da je ne pijem, neka bude volja Tvoja.
26.43 I došavši nađe ih opet gde spavaju; jer im behu oči otežale.
26.44 I ostavivši ih otide opet i treći put te se pomoli govoreći one iste reči.
26.45 Tada dođe k učenicima svojim i reče im: Jednako spavate i počivate; evo se približi čas, i Sin čovečiji predaje se u ruke grešnika.
26.46 Ustanite da idemo; evo se približi izdajnik moj.
26.47 I dok On još tako govoraše, gle, Juda, jedan od dvanaestorice, dođe, i s njim ljudi mnogi s noževima i s koljem od glavara svešteničkih i starešina narodnih.
26.48 A izdajnik Njegov dade im znak govoreći: Koga ja celivam onaj je; držite ga.
26.49 I odmah pristupivši k Isusu reče: Zdravo, ravi! I celiva Ga.
26.50 A Isus reče mu: Prijatelju! Šta ćeš ti ovde? Tada pristupivši digoše ruke na Isusa i uhvatiše Ga.
26.51 I gle, jedan od onih što behu sa Isusom mašivši se rukom izvadi nož svoj te udari slugu poglavara svešteničkog, i odseče mu uho.
26.52 Tada reče mu Isus: Vrati nož svoj na mesto njegovo; jer svi koji se maše za nož od noža će izginuti.
26.53 Ili misliš ti da ja ne mogu sad umoliti Oca svog da mi pošalje više od dvanaest legeona anđela?
26.54 Ali kako bi se ispunilo šta stoji u pismu da ovo treba da bude?
26.55 U taj čas reče Isus ljudima: Kao na hajduka izišli ste s noževima i s koljem da me uhvatite, a svaki dan sam kod vas sedeo učeći u crkvi, i ne uhvatiste me.
26.56 A ovo sve bi da se zbudu pisma proročka. Tada učenici svi ostaviše Ga, i pobegoše.
​MARKO: 14.32 I dođoše u selo koje se zove Getsimanija, i reče učenicima svojim: Sedite ovde dok ja idem da se pomolim Bogu.
14.33 I uze sa sobom Petra i Jakova i Jovana, i zabrinu se i poče tužiti.
14.34 I reče im: Žalosna je duša moja do smrti; počekajte ovde, i stražite.
14.35 I otišavši malo pade na zemlju, i moljaše se da bi Ga mimoišao čas, ako je moguće.
14.36 I govoraše: Ava Oče! Sve je moguće Tebi; pronesi čašu ovu mimo mene; ali opet ne kako ja hoću, nego kako Ti.
14.37 I dođe i nađe ih gde spavaju, i reče Petru: Simone! Zar spavaš? Ne može li jednog časa postražiti?
14.38 Stražite i molite se Bogu da ne padnete u napast; jer je duh srčan ali je telo slabo.
14.39 I opet otišavši pomoli se Bogu one iste reči govoreći.
14.40 I vrativši se nađe ih opet gde spavaju; jer im behu oči otežale; i ne znahu šta bi Mu odgovorili.
14.41 I dođe treći put, i reče im: Jednako spavate i počivate; dosta je; dođe čas; evo se predaje Sin čovečji u ruke grešnicima.
14.42 Ustanite da idemo; evo izdajnik se moj približi.
14.43 I odmah, dok On još govoraše, dođe Juda, jedan od dvanaestorice, i s njim ljudi mnogi s noževima i s koljem od glavara svešteničkih i od književnika i starešina.
14.44 I izdajnik Njegov dade im znak govoreći: Koga ja celivam onaj je: držite ga, i vodite ga čuvajući.
14.45 I došavši odmah pristupi k Njemu, i reče: Ravi! Ravi! I celiva Ga.
14.46 A oni metnuše ruke svoje na Nj i uhvatiše Ga.
14.47 A jedan od onih što stajahu onde izvadi nož te udari slugu poglavara svešteničkog, i odseče mu uho.
14.48 I odgovarajući Isus reče im: Kao na hajduka izašli ste s noževima i s koljem da me uhvatite,
14.49 A svaki dan sam bio kod vas u crkvi i učio, i ne uhvatiste me. Ali da se zbude pismo.
14.50 I ostavivši Ga, učenici svi pobegoše.
14.51 I za Njim iđaše nekakav mladić ogrnut platnom po golom telu; i uhvatiše onog mladića.
14.52 A on ostavivši platno go pobeže od njih.
​LUKA: 22.39 I izišavši otide po običaju na goru maslinsku; a za Njim otidoše učenici Njegovi.
22.40 A kad dođe na mesto reče im: Molite se Bogu da ne padnete u napast.
22.41 I sam odstupi od njih kako se može kamenom dobaciti, i kleknuvši na kolena moljaše se Bogu
22.42 Govoreći: Oče! Kad bi hteo da proneseš ovu čašu mimo mene! Ali ne moja volja nego Tvoja da bude.
22.43 A anđeo Mu se javi s neba, i krepi Ga.
22.44 I budući u borenju, moljaše se bolje; znoj pak Njegov beše kao kaplje krvi koje kapahu na zemlju.
22.45 I ustavši od molitve dođe k učenicima svojim, i nađe ih, a oni spavaju od žalosti,
22.46 I reče im: Što spavate? Ustanite, molite se Bogu da ne padnete u napast.
22.47 Dok On još pak govoraše, gle, narod i jedan od dvanaestorice, koji se zvaše Juda, iđaše pred njima, i pristupi k Isusu da Ga celiva. Jer im on beše dao znak: Koga celivam onaj je.
22.48 A Isus mu reče: Juda! Zar celivom izdaješ Sina čovečijeg?
22.49 A kad oni što behu s Njim videše šta će biti, rekoše Mu: Gospode, da bijemo nožem?
22.50 I udari jedan od njih slugu poglavara svešteničkog, i odseče mu desno uho.
22.51 A Isus odgovarajući reče: Ostavite to. I dohvativši se do uha njegovog isceli ga.
22.52 A glavarima svešteničkim i vojvodama crkvenim i starešinama koji behu došli na Nj reče Isus: Zar kao na hajduka iziđoste s noževima i koljem da me uhvatite?
22.53 Svaki dan bio sam s vama u crkvi i ne digoste ruku na mene; ali je sad vaš čas i oblast tame.
​JOVAN: 18.1 I rekavši ovo Isus iziđe s učenicima svojim preko potoka Kedrona gde beše vrt, u koji uđe On i učenici Njegovi.
18.2 A Juda, izdajnik Njegov, znaše ono mesto; jer se Isus često skupljaše onde s učenicima svojim.
18.3 Onda Juda uze četu i od glavara svešteničkih i fariseja momke, i dođe onamo s fenjerima i sa svećama i s oružjem.
18.4 A Isus znajući sve što će biti od Njega iziđe i reče im: Koga tražite?
18.5 Odgovoriše Mu: Isusa Nazarećanina. Isus im reče: Ja sam. A s njima stajaše i Juda koji Ga izdavaše.
18.6 A kad im reče: Ja sam; izmakoše se natrag i popadaše na zemlju.
18.7 Onda ih opet zapita Isus: Koga tražite? A oni rekoše: Isusa Nazarećanina.
18.8 Isus im odgovori: Kazah vam da sam ja. Ako dakle mene tražite, ostavite ove nek idu.
18.9 Da se izvrši reč što reče: Ne izgubih ni jednog od onih koje si mi dao.
18.10 A Simon Petar imaše nož, pa ga izvadi i udari slugu poglavara svešteničkog, i odseče mu desno uho. A sluzi beše ime Malho.
18.11 Onda reče Isus Petru: Zadeni nož u nožnice. Čašu koju mi dade Otac zar da je ne pijem?