Rad Jovana Krstitelja
(Mt 3.1-12; Mk 1.1-8; Lk 3.1-18)
Početak jevanđelja Isusa Hrista Sina Božjeg.
U petnaestoj godini vladanja ćesara Tiverija, kad beše Pontije Pilat sudija u Judeji, i Irod četvorovlasnik u Galileji, a Filip brat njegov četvorovlasnik u Itureji i u Trahonitskoj, i Lisanija četvorovlasnik u Avilini, za poglavara svešteničkih Ane i Kajafe,
Reče Bog Jovanu sinu Zarijinom u pustinji, I dođe u svu okolinu jordansku propovedajući krštenje pokajanja za oproštenje greha;
Kao što je napisano u knjizi reči proroka Isaije koji govori: (Jer je to onaj za koga je govorio prorok Isaija gde kaže:) Evo ja šaljem anđela svog pred licem Tvojim, koji će pripraviti put Tvoj pred Tobom. Glas je onog što viče u pustinji: Pripravite put Gospodnji (Gospodu); poravnite staze Njegove; Sve doline neka se ispune, i sve gore i bregovi neka se slegnu; i šta je krivo neka bude pravo, i hrapavi putevi neka budu glatki; I svako će telo videti spasenje Božije.
U ono pak doba dođe Jovan krstitelj, i učaše u pustinji judejskoj, krsteći u pustinji, i propovedajući krštenje pokajanja za oproštenje greha. I govoraše: Pokajte se, jer se približi carstvo nebesko. I izlažaše k njemu sva judejska zemlja i Jerusalimljani, (i sva okolina jordanska); i krštavaše ih sve u Jordanu reci, i ispovedahu grehe svoje.
A Jovan imaše haljinu od dlake kamilje i imaše pojas kožan oko sebe; a hrana njegova beše skakavci i med divlji.
A kad vide (Jovan) mnoge fariseje i sadukeje gde idu da ih krsti, reče im: Porodi aspidini! Ko kaza vama da bežite od gneva koji ide? Rodite dakle rod dostojan pokajanja. I ne mislite i ne govorite u sebi: Imamo oca Avrama; jer vam kažem da može Bog i od kamenja ovog podignuti decu Avramu. Već i sekira kod korena drvetu stoji; svako dakle drvo koje ne rađa dobar rod, seče se i u oganj baca.
A kad narod beše u sumnji i pomišljahu svi u srcima svojim za Jovana: Da nije on Hristos? Odgovaraše Jovan svima govoreći: Ja dakle krštavam vas vodom za pokajanje; a Onaj koji ide za mnom, jači je od mene; ja nisam dostojan Njemu obuću poneti, pred kim ja nisam dostojan sagnuti se i odrešiti remen na obući Njegovoj; Ja vas krštavam vodom, a On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem. Njemu je lopata u ruci Njegovoj, pa će otrebiti (očistiće) gumno svoje, i skupiće pšenicu svoju u žitnicu, a plevu će sažeći ognjem večnim.
I pitahu ga ljudi govoreći: Šta ćemo dakle činiti? On pak odgovarajući reče im: Koji ima dve haljine neka da jednu onome koji nema; i ko ima hrane neka čini tako. Dođoše pak i carinici da ih krsti, i rekoše mu: Učitelju! Šta ćemo činiti? A on im reče: Ne tražite više nego što vam je rečeno. Pitahu ga pak i vojnici govoreći: A mi šta ćemo činiti? I reče im: Nikome da ne činite sile niti koga da opadate, i budite zadovoljni svojom platom.
I drugo mnogo koješta javlja narodu i napominja
(Mt 3.1-12; Mk 1.1-8; Lk 3.1-18)
Početak jevanđelja Isusa Hrista Sina Božjeg.
U petnaestoj godini vladanja ćesara Tiverija, kad beše Pontije Pilat sudija u Judeji, i Irod četvorovlasnik u Galileji, a Filip brat njegov četvorovlasnik u Itureji i u Trahonitskoj, i Lisanija četvorovlasnik u Avilini, za poglavara svešteničkih Ane i Kajafe,
Reče Bog Jovanu sinu Zarijinom u pustinji, I dođe u svu okolinu jordansku propovedajući krštenje pokajanja za oproštenje greha;
Kao što je napisano u knjizi reči proroka Isaije koji govori: (Jer je to onaj za koga je govorio prorok Isaija gde kaže:) Evo ja šaljem anđela svog pred licem Tvojim, koji će pripraviti put Tvoj pred Tobom. Glas je onog što viče u pustinji: Pripravite put Gospodnji (Gospodu); poravnite staze Njegove; Sve doline neka se ispune, i sve gore i bregovi neka se slegnu; i šta je krivo neka bude pravo, i hrapavi putevi neka budu glatki; I svako će telo videti spasenje Božije.
U ono pak doba dođe Jovan krstitelj, i učaše u pustinji judejskoj, krsteći u pustinji, i propovedajući krštenje pokajanja za oproštenje greha. I govoraše: Pokajte se, jer se približi carstvo nebesko. I izlažaše k njemu sva judejska zemlja i Jerusalimljani, (i sva okolina jordanska); i krštavaše ih sve u Jordanu reci, i ispovedahu grehe svoje.
A Jovan imaše haljinu od dlake kamilje i imaše pojas kožan oko sebe; a hrana njegova beše skakavci i med divlji.
A kad vide (Jovan) mnoge fariseje i sadukeje gde idu da ih krsti, reče im: Porodi aspidini! Ko kaza vama da bežite od gneva koji ide? Rodite dakle rod dostojan pokajanja. I ne mislite i ne govorite u sebi: Imamo oca Avrama; jer vam kažem da može Bog i od kamenja ovog podignuti decu Avramu. Već i sekira kod korena drvetu stoji; svako dakle drvo koje ne rađa dobar rod, seče se i u oganj baca.
A kad narod beše u sumnji i pomišljahu svi u srcima svojim za Jovana: Da nije on Hristos? Odgovaraše Jovan svima govoreći: Ja dakle krštavam vas vodom za pokajanje; a Onaj koji ide za mnom, jači je od mene; ja nisam dostojan Njemu obuću poneti, pred kim ja nisam dostojan sagnuti se i odrešiti remen na obući Njegovoj; Ja vas krštavam vodom, a On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem. Njemu je lopata u ruci Njegovoj, pa će otrebiti (očistiće) gumno svoje, i skupiće pšenicu svoju u žitnicu, a plevu će sažeći ognjem večnim.
I pitahu ga ljudi govoreći: Šta ćemo dakle činiti? On pak odgovarajući reče im: Koji ima dve haljine neka da jednu onome koji nema; i ko ima hrane neka čini tako. Dođoše pak i carinici da ih krsti, i rekoše mu: Učitelju! Šta ćemo činiti? A on im reče: Ne tražite više nego što vam je rečeno. Pitahu ga pak i vojnici govoreći: A mi šta ćemo činiti? I reče im: Nikome da ne činite sile niti koga da opadate, i budite zadovoljni svojom platom.
I drugo mnogo koješta javlja narodu i napominja
MATEJ: 3.1 U ono pak doba dođe Jovan krstitelj, i učaše u pustinji judejskoj. 3.2 I govoraše: Pokajte se, jer se približi carstvo nebesko. 3.3 Jer je to onaj za koga je govorio prorok Isaija gde kaže: Glas onog što viče u pustinji: Pripravite put Gospodu, i poravnite staze Njegove. 3.4 A Jovan imaše haljinu od dlake kamilje i pojas kožan oko sebe; a hrana njegova beše skakavci i med divlji. 3.5 Tada izlažaše k njemu Jerusalim i sva Judeja, i sva okolina jordanska. 3.6 I on ih krštavaše u Jordanu, i ispovedahu grehe svoje. 3.7 A kad vide (Jovan) mnoge fariseje i sadukeje gde idu da ih krsti, reče im: Porodi aspidini! Ko kaza vama da bežite od gneva koji ide? 3.8 Rodite dakle rod dostojan pokajanja. 3.9 I ne mislite i ne govorite u sebi: Imamo oca Avrama; jer vam kažem da može Bog i od kamenja ovog podignuti decu Avramu. 3.10 Već i sekira kod korena drvetu stoji; svako dakle drvo koje ne rađa dobar rod, seče se i u oganj baca. 3.11 Ja dakle krštavam vas vodom za pokajanje; a Onaj koji ide za mnom, jači je od mene; ja nisam dostojan Njemu obuću poneti; On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem. 3.12 Njemu je lopata u ruci Njegovoj, pa će otrebiti gumno svoje, i skupiće pšenicu svoju u žitnicu, a plevu će sažeći ognjem večnim. |
MARKO: 1.1 Početak jevanđelja Isusa Hrista Sina Božjeg. 1.2 Kao što stoji u proroku: Evo ja šaljem anđela svog pred licem Tvojim, koji će pripraviti put Tvoj pred Tobom. 1.3 Glas je onog što viče u pustinji: Pripravite put Gospodnji, poravnite staze Njegove. 1.4 Pojavi se Jovan krsteći u pustinji, i propovedajući krštenje pokajanja za oproštenje greha. 1.5 I izlažaše k njemu sva judejska zemlja i Jerusalimljani; i krštavaše ih sve u Jordanu reci, i ispovedahu grehe svoje. 1.6 A Jovan beše obučen u kamilju dlaku, i imaše pojas kožan oko sebe; i jeđaše skakavce i med divlji. 1.7 I propovedaše govoreći: Ide za mnom jači od mene, pred kim ja nisam dostojan sagnuti se i odrešiti remen na obući Njegovoj. 1.8 Ja vas krštavam vodom, a On će vas krstiti Duhom Svetim. |
LUKA: 3.1 U petnaestoj godini vladanja ćesara Tiverija, kad beše Pontije Pilat sudija u Judeji, i Irod četvorovlasnik u Galileji, a Filip brat njegov četvorovlasnik u Itureji i u trahonitskoj, i Lisanija četvorovlasnik u Avilini, 3.2 Za poglavara svešteničkih Ane i Kajafe, reče Bog Jovanu sinu Zarijinom u pustinji, 3.3 I dođe u svu okolinu jordansku propovedajući krštenje pokajanja za oproštenje greha; 3.4 Kao što je napisano u knjizi reči proroka Isaije koji govori: Glas onog što viče u pustinji: Pripravite put Gospodnji; poravnite staze Njegove; 3.5 Sve doline neka se ispune, i sve gore i bregovi neka se slegnu; i šta je krivo neka bude pravo, i hrapavi putevi neka budu glatki; 3.6 I svako će telo videti spasenje Božije. 3.7 Jovan, pak, govoraše ljudima koji izlažahu da ih krsti: Porodi aspidini! Ko vam kaza da bežite od gneva koji ide? 3.8 Rodite dakle rodove dostojne pokajanja, i ne govorite u sebi: Oca imamo Avraama; jer vam kažem da Bog može i od ovog kamenja podignuti decu Avraamu. 3.9 Jer već i sekira stoji drvetu kod korena; i svako drvo koje dobar rod ne rađa seče se i u oganj se baca. 3.10 I pitahu ga ljudi govoreći: Šta ćemo dakle činiti? 3.11 On pak odgovarajući reče im: Koji ima dve haljine neka da jednu onome koji nema; i ko ima hrane neka čini tako. 3.12 Dođoše pak i carinici da ih krsti, i rekoše mu: Učitelju! Šta ćemo činiti? 3.13 A on im reče: Ne tražite više nego što vam je rečeno. 3.14 Pitahu ga pak i vojnici govoreći: A mi šta ćemo činiti? I reče im: Nikome da ne činite sile niti koga da opadate, i budite zadovoljni svojom platom. 3.15 A kad narod beše u sumnji i pomišljahu svi u srcima svojim za Jovana: Da nije on Hristos? 3.16 Odgovaraše Jovan svima govoreći: Ja vas krstim vodom; ali ide za mnom jači od mene, kome ja nisam dostojan odrešiti remen na obući Njegovoj; On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem. 3.17 On ima lopatu u ruci svojoj, i očistiće gumno svoje, i skupiće pšenicu svoju, a plevu će sažeći ognjem večnim. 3.18 I drugo mnogo koješta javlja narodu i napominja. |