15 Letenje
Konstrukcija aviona koje je čovek uspeo da napravi neverovatno je složena i precizna. Dužina krila, njihova zakrivljenost, struktura repa i motora, a naročito težina celog aviona, sve to mora da bude precizno napravljeno da bi avion leteo.
Međutim, vrabac koga srećemo na svakom koraku ima takvu strukturu tela da ima bolje manevarske sposobnosti od bilo kog aviona. Vertikalno poleće i sleće, munjevito menja pravac i kvari se mnogo ređe od aviona. Čak sam nalazi gorivo. Čovek koji je upotrebio svo svoje znanje i inteligenciju da bi konstruisao mašinu koja leti, morao bi da se upita ko je upotrebio svo svoje znanje i inteligenciju da bi konstruisao vrapce? Ta napredna tehnologija koju ima konstruktor vrabaca daje nam osnov da verujemo da smo i mi konstruisani od strane tog istog konstruktora.
Čovek jednostavno nije stvoren da leti bez pomagala. Grudni mišići čoveka čine manje od 1% ukupne težine tela, a kod nekih ptica grudni mišići čine čak 30% telesne težine! Takođe, kosti ptica su veoma lagane i šuplje. Na primer, jedna ptica čiji je raspon krila 2m ima kosti teške samo 120 -150 grama. Zamislite ovo: njihovo perje je teže od skeleta, a samo perje je neverovatno lagano. I pored toga, kosti su im čvrste i savitljive.
Svaka ptica, bio vrabac ili soko, rođen je da leti, i potpuno opremljen za let. Svaki deo ptice fantastično je dizajniran i svrsishodan. Ptica izgleda kao stvorena za letenje, a Tvorac letačkih sposobnosti ptica je mnogo inventivniji od najboljih konstruktora aviona. Pogledajte providno krilo muve, veliko krilo orla, radarski sistem slepog miša, super brzo mahanje krila kolibrija...
Letenje je po evoluciji moralo da se razvija 4 puta posebno: kod insekata, ptica, reptila i sisara (slepi miš).
Promene od gmizavca do ptice nisu mogle da se dogode postepeno, malo po malo. Da bi ptica mogla da leti, sve promene su morale da se dogode istovremeno, a ne jedna po jedna. Šta vredi gmizavcu ako mu izraste perje, ako mu kosti nisu lagane i ako nema odgovarajuću mišićnu masu? Šta vredi gmizavcu ako je nekim neviđenim čudom imao mutaciju da mu krljušt postane perje (a za to je verovatnoća neverovatno mikroskopski mala, to jest ne postoji), da su mu kosti u isto vreme postale lagane (što je isto vrlo malo verovatno), ako su mu čak i mišići raspoređeni kao za letača, šta sve to vredi ako mutacijama nisu u isto vreme nastali centri u mozgu koji će da upravljaju ovom živom letelicom. Ptica nije završila pilotsku školu, ona se rađa sa urođenim letačkim znanjem.
Verovatnoća da slučajno nastane nešto što ne mogu da konstruišu ni najveći umovi na Zemlji je toliko mala da se pre može reći da je to nemoguće. Osloniti se na tako neverovatnu ideju kao što je evolucija gmizavaca u ptice pre se može nazvati praznoverjem nego naukom.
Ptica je odmah morala da bude ptica da bi preživela, a za trenutni nastanak ptica evolucija nije sposobna. Ptice, kao savršeni letači, morale su da budu stvorene odjednom sa svim osobinama koje su im neophodne za letenje. Za takav savršeni stvaralački gest potrebna je inteligentna, moćna ličnost, a ne slučajnost. Ta ličnost može biti samo Bog koji je stvorio i nas ljude.
Zato i u Bibliji piše: "Zapitaj stoku, naučiće te; ili ptice nebeske, kazaće ti; ili se razgovori sa zemljom, naučiće te; i ribe će ti morske pripovediti. Ko ne zna od svega toga da je ruka Gospodnja to učinila?" Jov 12. 7-9
Međutim, vrabac koga srećemo na svakom koraku ima takvu strukturu tela da ima bolje manevarske sposobnosti od bilo kog aviona. Vertikalno poleće i sleće, munjevito menja pravac i kvari se mnogo ređe od aviona. Čak sam nalazi gorivo. Čovek koji je upotrebio svo svoje znanje i inteligenciju da bi konstruisao mašinu koja leti, morao bi da se upita ko je upotrebio svo svoje znanje i inteligenciju da bi konstruisao vrapce? Ta napredna tehnologija koju ima konstruktor vrabaca daje nam osnov da verujemo da smo i mi konstruisani od strane tog istog konstruktora.
Čovek jednostavno nije stvoren da leti bez pomagala. Grudni mišići čoveka čine manje od 1% ukupne težine tela, a kod nekih ptica grudni mišići čine čak 30% telesne težine! Takođe, kosti ptica su veoma lagane i šuplje. Na primer, jedna ptica čiji je raspon krila 2m ima kosti teške samo 120 -150 grama. Zamislite ovo: njihovo perje je teže od skeleta, a samo perje je neverovatno lagano. I pored toga, kosti su im čvrste i savitljive.
Svaka ptica, bio vrabac ili soko, rođen je da leti, i potpuno opremljen za let. Svaki deo ptice fantastično je dizajniran i svrsishodan. Ptica izgleda kao stvorena za letenje, a Tvorac letačkih sposobnosti ptica je mnogo inventivniji od najboljih konstruktora aviona. Pogledajte providno krilo muve, veliko krilo orla, radarski sistem slepog miša, super brzo mahanje krila kolibrija...
Letenje je po evoluciji moralo da se razvija 4 puta posebno: kod insekata, ptica, reptila i sisara (slepi miš).
Promene od gmizavca do ptice nisu mogle da se dogode postepeno, malo po malo. Da bi ptica mogla da leti, sve promene su morale da se dogode istovremeno, a ne jedna po jedna. Šta vredi gmizavcu ako mu izraste perje, ako mu kosti nisu lagane i ako nema odgovarajuću mišićnu masu? Šta vredi gmizavcu ako je nekim neviđenim čudom imao mutaciju da mu krljušt postane perje (a za to je verovatnoća neverovatno mikroskopski mala, to jest ne postoji), da su mu kosti u isto vreme postale lagane (što je isto vrlo malo verovatno), ako su mu čak i mišići raspoređeni kao za letača, šta sve to vredi ako mutacijama nisu u isto vreme nastali centri u mozgu koji će da upravljaju ovom živom letelicom. Ptica nije završila pilotsku školu, ona se rađa sa urođenim letačkim znanjem.
Verovatnoća da slučajno nastane nešto što ne mogu da konstruišu ni najveći umovi na Zemlji je toliko mala da se pre može reći da je to nemoguće. Osloniti se na tako neverovatnu ideju kao što je evolucija gmizavaca u ptice pre se može nazvati praznoverjem nego naukom.
Ptica je odmah morala da bude ptica da bi preživela, a za trenutni nastanak ptica evolucija nije sposobna. Ptice, kao savršeni letači, morale su da budu stvorene odjednom sa svim osobinama koje su im neophodne za letenje. Za takav savršeni stvaralački gest potrebna je inteligentna, moćna ličnost, a ne slučajnost. Ta ličnost može biti samo Bog koji je stvorio i nas ljude.
Zato i u Bibliji piše: "Zapitaj stoku, naučiće te; ili ptice nebeske, kazaće ti; ili se razgovori sa zemljom, naučiće te; i ribe će ti morske pripovediti. Ko ne zna od svega toga da je ruka Gospodnja to učinila?" Jov 12. 7-9