Četvrta Pasha - trijumfalni ulazak u Jerusalim
(Mt 21.1-11; Mk 11.1-11; Lk 19.29-44; Jn 12.12-19)
I kad se približiše k Jerusalimu Vitfazi i Vitaniji, i dođoše u Vitfagu kod gore koja se zvaše Maslinska, onda Isus posla dva svoja učenika govoreći im: Idite u to selo što je prema vama, i kad uđete u njega odmah ćete naći magaricu privezanu i magare s njom, na koje nikakav čovek, niko od ljudi nikad nije usedao. Odrešite je (ga) i dovedite mi. I ako vam ko reče: Šta to činite? - kažite da oni trebaju Gospodu: i odmah će ih poslati ovamo. I ako vas ko upita: Zašto drešite: ovako mu kažite: Ono Gospodu treba.
A ovo je sve bilo da se zbude šta je kazao prorok govoreći: Kažite kćeri Sionovoj: Evo car tvoj ide tebi krotak, i jaše na magarcu, i magaretu sinu magaričinom.
I poslani učenici odoše, i nađoše magare, kao što im kaza kao što im kaza, privezano kod vrata napolju na raskršću, i odrešiše ga. A kad oni drešahu magare, neko od onih što stajahu onde, gospodari od njega, rekoše im: Zašto drešite magare? A oni rekoše im kao što im zapovedi Isus: Ono Gospodu treba. I ostaviše ih.
I učinivši kako im zapovedi Isus. Dovedoše magaricu i magare k Isusu, i metnuše na njih haljine svoje, i posadiše Isusa na njih.
A sutradan kad iđaše, ljudi mnogi od naroda koji beše došao na praznik, čuvši da Isus ide u Jerusalim prostreše haljine svoje po putu; a drugi rezahu granje od drveta i prostirahu po putu. Uzeše grane od finika i iziđoše Mu na susret.
A kad se približi već da siđe s gore maslinske, poče sve mnoštvo učenika, narod koji iđaše pred Njim i za Njim, u radosti hvaliti Boga iza glasa za sva čudesa što su videli. Vikaše govoreći: Osana! Osana Sinu Davidovom! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje, car Izrailjev! Blagosloveno carstvo oca našeg Davida koji ide u ime Gospodnje! Blagosloven car koji ide u ime Gospodnje! Mir na nebu i slava na visini! Osana na visini!
I neki fariseji iz naroda rekoše Mu: Učitelju! Zapreti učenicima svojim. I odgovarajući reče im: Kažem vam: ako oni ućute, kamenje će povikati.
A Isus našavši magare usede na nj, kao što je pisano: Ne boj se kćeri Sionova, evo car tvoj ide sedeći na magaretu. Ali ovo učenici Njegovi ne razumeše pre: nego kad se proslavi Isus onda se opomenuše da ovo beše za Njega pisano, i ovo Mu učiniše.
A narod svedočaše koji beše pre s Njim kad Lazara izazva iz groba i podiže ga iz mrtvih. Zato Ga i srete narod, jer čuše da On učini ovo čudo. A fariseji govorahu među sobom: Vidite da ništa ne pomaže? Gle, svet ide za njim.  
I kad se približi, ugleda grad i zaplaka za njim govoreći: Kad bi i ti znao u ovaj tvoj dan šta je za mir tvoj! Ali je sad sakriveno od očiju tvojih. Jer će doći dani na tebe, i okružiće te neprijatelji tvoji opkopima, i opkoliće te, i obuzeće te sa sviju strana; I razbiće tebe i decu tvoju u tebi, i neće ostaviti u tebi kamena na kamenu, zato što nisi poznao vreme u kome si pohođen.
I kad On uđe u Jerusalim, uzbuni se sav grad govoreći: Ko je to? A narod govoraše: Ovo je Isus prorok iz Nazareta galilejskog.
I uđe Isus u crkvu; i promotrivši sve, kad bi uveče, izađe u Vitaniju s dvanaestoricom
​MATEJ: 21.1 I kad se približiše k Jerusalimu i dođoše u Vitfagu k maslinskoj gori, onda Isus posla dva učenika
21.2 Govoreći im: Idite u selo što je prema vama, i odmah ćete naći magaricu privezanu i magare s njom: odrešite je i dovedite mi.
21.3 I ako vam ko reče šta, kažite da oni trebaju Gospodu: i odmah će ih poslati.
21.4 A ovo je sve bilo da se zbude šta je kazao prorok govoreći:
21.5 Kažite kćeri Sionovoj: Evo car tvoj ide tebi krotak, i jaše na magarcu, i magaretu sinu magaričinom.
21.6 I učenici otidoše, i učinivši kako im zapovedi Isus.
21.7 Dovedoše magaricu i magare, i metnuše na njih haljine svoje, i posadiše Ga na njih.
21.8 A ljudi mnogi prostreše haljine svoje po putu; a drugi rezahu granje od drveta i prostirahu po putu.
21.9 A narod koji iđaše pred Njim i za Njim, vikaše govoreći: Osana Sinu Davidovom! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje! Osana na visini!
21.10 I kad On uđe u Jerusalim, uzbuni se sav grad govoreći: Ko je to?
21.11 A narod govoraše: Ovo je Isus prorok iz Nazareta galilejskog.
MARKO: 11.1 I kad se približi k Jerusalimu, k Vitfazi i Vitaniji, kod gore maslinske, posla dvojicu od učenika svojih
11.2 I reče im: Idite u selo što je pred vama, i odmah kako uđete u njega naći ćete magare privezano, na koje niko od ljudi nije usedao; odrešite ga i dovedite.
11.3 I ako vam ko reče: Šta to činite? Kažite: Treba Gospodu; i odmah će ga poslati ovamo.
11.4 A oni odoše, i nađoše magare privezano kod vrata napolju na raskršću, i odrešiše ga.
11.5 I neko od onih što stajahu onde rekoše im: Zašto drešite magare?
11.6 A oni rekoše im kao što im zapovedi Isus; i ostaviše ih.
11.7 I dovedoše magare k Isusu, i metnuše na nj haljine svoje; i usede na nj.
11.8 A mnogi prostreše haljine svoje po putu; a jedni rezahu granje od drveta, i prostirahu po putu.
11.9 A koji iđahu pred Njim i za Njim, vikahu govoreći: Osana! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje!
11.10 Blagosloveno carstvo oca našeg Davida koji ide u ime Gospodnje! Osana na visini!
11.11 I uđe Isus u Jerusalim, i u crkvu; i promotrivši sve, kad bi uveče, izađe u Vitaniju s dvanaestoricom.
​LUKA: 19.29 I kad se približi Vitfazi i Vitaniji kod gore koja se zvaše Maslinska, posla dvojicu od učenika svojih
19.30 Govoreći: Idite u to selo prema vama, i kad uđete u njega naći ćete magare privezano na koje nikakav čovek nikad nije usedao; odrešite ga i dovedite.
19.31 I ako vas ko upita: Zašto drešite: ovako mu kažite: Ono Gospodu treba.
19.32 A kad otidoše poslani, nađoše kao što im kaza.
19.33 A kad oni drešahu magare rekoše im gospodari od njega: Zašto drešite magare?
19.34 A oni rekoše: Ono Gospodu treba.
19.35 I dovedoše ga k Isusu, i baciše haljine svoje na magare, i posadiše Isusa.
19.36 A kad iđaše, prostirahu haljine svoje po putu.
19.37 A kad se približi već da siđe s gore maslinske, poče sve mnoštvo učenika u radosti hvaliti Boga iza glasa za sva čudesa što su videli,
19.38 Govoreći: Blagosloven car koji ide u ime Gospodnje! Mir na nebu i slava na visini!
19.39 I neki fariseji iz naroda rekoše Mu: Učitelju! Zapreti učenicima svojim.
19.40 I odgovarajući reče im: Kažem vam: ako oni ućute, kamenje će povikati.
19.41 I kad se približi, ugleda grad i zaplaka za njim
19.42 Govoreći: Kad bi i ti znao u ovaj tvoj dan šta je za mir tvoj! Ali je sad sakriveno od očiju tvojih.
19.43 Jer će doći dani na tebe, i okružiće te neprijatelji tvoji opkopima, i opkoliće te, i obuzeće te sa sviju strana;
19.44 I razbiće tebe i decu tvoju u tebi, i neće ostaviti u tebi kamena na kamenu, zato što nisi poznao vreme u kome si pohođen.
​JOVAN: 12.12 A sutradan, mnogi od naroda koji beše došao na praznik, čuvši da Isus ide u Jerusalim
12.13 Uzeše grane od finika i iziđoše Mu na susret, i vikahu govoreći: Osana! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje, car Izrailjev.
12.14 A Isus našavši magare usede na nj, kao što je pisano:
12.15 Ne boj se kćeri Sionova, evo car tvoj ide sedeći na magaretu.
12.16 Ali ovo učenici Njegovi ne razumeše pre: nego kad se proslavi Isus onda se opomenuše da ovo beše za Njega pisano, i ovo Mu učiniše.
12.17 A narod svedočaše koji beše pre s Njim kad Lazara izazva iz groba i podiže ga iz mrtvih.
12.18 Zato Ga i srete narod, jer čuše da On učini ovo čudo.
12.19 A fariseji govorahu među sobom: Vidite da ništa ne pomaže? Gle, svet ide za njim.