Treća Pasha - hrana za 5000 ljudi
(Mt 14.13-21; Mk 6.30-44; Lk 9.10-17; Jn 6.1-14)
I vrativši se, skupiše se apostoli k Isusu, i kazaše Mu sve i šta učiniše i šta ljude naučiše. I čuvši Isus, reče im: Dođite vi sami nasamo, i počinite malo. Jer ih beše mnogo koji dolaze i odlaze, i ne imahu kad ni jesti. I  uzevši ih otide Isus odande u lađi preko mora galilejskog kod Tiverijade sami, nasamo u pustinju kod grada koji se zvaše Vitsaida. A kad to čuše ljudi i videše ih kad iđahu, i poznaše ih mnogi, idoše za Njim pešice mnoštvo naroda iz svih gradova, stecahu se onamo, i prestigoše ih, i skupiše se oko Njega, jer viđahu čudesa Njegova koja činjaše na bolesnicima.
I izašavši na goru Isus vide mnogi narod, i sažali mu se za njih, jer behu kao ovce bez pastira; i primivši ih govoraše im o carstvu Božijem i poče ih učiti mnogo i isceli bolesnike njihove koji trebahu isceljivanja, i onde seđaše sa učenicima svojim. A beše blizu pasha, praznik jevrejski.
A dan stade naginjati. A kad bi već pred veče, pristupiše k Njemu učenici Njegovi (dvanaestorica) govoreći: Ovde je pusto mesto, a već je kasno; otpusti narod neka ide na konak u okolna sela i palanke da kupi (nađu) sebi hrane (hleba, jela); jer nemaju šta jesti.
A Isus odgovarajući reče im: Ne treba da idu; podajte im vi neka jedu. Podignuvši, dakle, Isus oči, i videvši da mnoštvo naroda ide k Njemu, reče Filipu: Gde ćemo kupiti hleba da ovi jedu? A ovo govoraše kušajući ga, jer sam znaše šta će činiti.
Odgovori Mu Filip: Dvesta groša hleba nije dosta da svakom od njih po malo dopadne. Jedino da idemo mi da kupimo na sve ove ljude za dvesta groša hleba (jela), pa da im damo da jedu? Jer beše ljudi oko pet hiljada.
A On im reče: Koliko hlebova imate? Idite i vidite. Reče Mu jedan od učenika Njegovih, Andrija, brat Simona Petra: Ovde ima jedno momče koje ima pet hlebova ječmenih i dve ribe; Nemamo ovde više do samo pet hlebova i dve ribe, ali šta je to na toliki svet!
A On reče učenicima svojim: Donesite mi ih ovamo.
I zapovedi im da ih posade sve na gomile da posedaju po zelenoj travi; A beše trave mnogo na onome mestu. I posadiše se na gomile po sto i po pedeset, na broj oko pet hiljada. I učiniše tako, i posadiše ih sve. Pa uze onih pet hlebova i obe ribe, i pogledavši na nebo i davši hvalu blagoslovi ih, pa prelomivši hlebove dade učenicima svojim, a učenici narodu onima koji behu posađeni; tako i one dve ribe razdeli svima, koliko hteše.
I jedoše svi, i nasitiše se. I kad se nasitiše, reče učenicima svojim: Skupite komade što pretekoše da ništa ne propadne.
I nakupiše komada što preteče dvanaest kotarica punih komada od pet hlebova ječmenih što preteče iza onih što su jeli i od riba. A onih što su jeli hlebove beše ljudi oko pet hiljada, osim žena i dece.
A ljudi videvši čudo koje učini Isus govorahu: Ovo je zaista onaj prorok koji treba da dođe na svet.
​MATEJ: 14.13 I čuvši Isus, otide odande u lađi u pusto mesto nasamo. A kad to čuše ljudi, idoše za Njim pešice iz gradova.
14.14 I izašavši Isus vide mnogi narod, i sažali mu se za njih, i isceli bolesnike njihove.
14.15 A pred veče pristupiše k Njemu učenici Njegovi govoreći: Ovde je pusto mesto, a dockan je već; otpusti narod neka ide u sela da kupi sebi hrane.
14.16 A Isus reče im: Ne treba da idu; podajte im vi neka jedu.
14.17 A oni rekoše Mu: Nemamo ovde do samo pet hlebova i dve ribe.
14.18 A On reče: Donesite mi ih ovamo.
14.19 I zapovedi narodu da posedaju po travi; pa uze onih pet hlebova i dve ribe, i pogledavši na nebo blagoslovi, i prelomivši dade učenicima svojim, a učenici narodu.
14.20 I jedoše svi, i nasitiše se, i nakupiše komada što preteče dvanaest kotarica punih.
14.21 A onih što su jeli beše ljudi oko pet hiljada, osim žena i dece.v
​MARKO: 6.30 I skupiše se apostoli k Isusu, i javiše Mu sve i šta učiniše i šta ljude naučiše.
6.31 I reče im: Dođite vi sami nasamo, i počinite malo. Jer ih beše mnogo koji dolaze i odlaze, i ne imahu kad ni jesti.
6.32 I odoše na lađi u pusto mesto sami.
6.33 I videše ih ljudi kad iđahu, i poznaše ih mnogi, i pešice iz svih gradova stecahu se onamo, i prestigoše ih, i skupiše se oko Njega.
6.34 I izašavši Isus vide narod mnogi, i sažali Mu se, jer behu kao ovce bez pastira; i poče ih učiti mnogo.
6.35 I kad bi već pred noć, pristupiše k Njemu učenici Njegovi govoreći: Pusto je mesto, a već je kasno;
6.36 Otpusti ih neka idu u okolna sela i palanke da kupe sebi hleba; jer nemaju šta jesti.
6.37 A On odgovarajući reče im: Dajte im vi neka jedu. A oni rekoše: Jedino da idemo da kupimo za dvesta groša hleba, pa da im damo da jedu?
6.38 A On im reče: Koliko hlebova imate? Idite i vidite. I videvši rekoše: Pet hlebova i dve ribe.
6.39 I zapovedi im da ih posade sve na gomile po zelenoj travi.
6.40 I posadiše se na gomile po sto i po pedeset.
6.41 I uzevši onih pet hlebova i dve ribe pogleda na nebo, i blagoslovi, pa prelomi hlebove, i dade učenicima svojim da metnu ispred njih; i one dve ribe razdeli svima.
6.42 I jedoše svi, i nasitiše se.
6.43 I nakupiše komada dvanaest kotarica punih i od riba.
6.44 A beše onih što su jeli hlebove oko pet hiljada ljudi. 
​LUKA: 9.10 I vrativši se apostoli kazaše Mu šta su počinili. I uzevši ih otide nasamo u pustinju kod grada koji se zvaše Vitsaida.
9.11 A narod razumevši pođe za Njim, i primivši ih govoraše im o carstvu Božijem i isceljivaše koji trebahu isceljivanja.
9.12 A dan stade naginjati. Tada pristupiše dvanaestorica i rekoše Mu: Otpusti narod, neka idu na konak u okolna sela i palanke, i nek nađu jela, jer smo ovde u pustinji.
9.13 A On im reče: Podajte im vi neka jedu. A oni rekoše: U nas nema više od pet hlebova i dve ribe; već ako da idemo mi da kupimo na sve ove ljude jela?
9.14 Jer beše ljudi oko pet hiljada. Ali On reče učenicima svojim: Posadite ih na gomile po pedeset.
9.15 I učiniše tako, i posadiše ih sve.
9.16 A On uze onih pet hlebova i obe ribe, i pogledavši na nebo blagoslovi ih i prelomi, i davaše učenicima da razdadu narodu.
9.17 I jedoše i nasitiše se svi, i nakupiše komada dvanaest kotarica što im preteče.v
JOVAN: 6.1 Potom otide Isus preko mora galilejskog kod Tiverijade.
6.2 I za Njim iđaše mnoštvo naroda, jer viđahu čudesa Njegova koja činjaše na bolesnicima.
6.3 A Isus iziđe na goru, i onde seđaše sa učenicima svojim.
6.4 A beše blizu pasha, praznik jevrejski.
6.5 Podignuvši, dakle, Isus oči, i videvši da mnoštvo naroda ide k Njemu, reče Filipu: Gde ćemo kupiti hleba da ovi jedu?
6.6 A ovo govoraše kušajući ga, jer sam znaše šta će činiti.
6.7 Odgovori Mu Filip: Dvesta groša hleba nije dosta da svakom od njih po malo dopadne.
6.8 Reče Mu jedan od učenika Njegovih, Andrija, brat Simona Petra:
6.9 Ovde ima jedno momče koje ima pet hlebova ječmenih i dve ribe; ali šta je to na toliki svet!
6.10 A Isus reče: Posadite ljude. A beše trave mnogo na onome mestu. Posadi se dakle ljudi na broj oko pet hiljada.
6.11 A Isus uzevši one hlebove, i davši hvalu, dade učenicima, a učenici onima koji behu posađeni; tako i od riba koliko hteše.
6.12 I kad se nasitiše, reče učenicima svojim: Skupite komade što pretekoše da ništa ne propadne.
6.13 I skupiše, i napuniše dvanaest kotarica komada od pet hlebova ječmenih što preteče iza onih što su jeli.
6.14 A ljudi videvši čudo koje učini Isus govorahu: Ovo je zaista onaj prorok koji treba da dođe na svet.v